U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Snežana Stanić i Irena Stanojević, advokati u ..., protiv tuženog „BB“ ..., koga zastupa Dušan Živković, advokat u ..., radi poništaja otkaza ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu broj Gž1 197/16 od 04.02.2016. godine, u sednici veća održanoj 22.03.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu broj Gž1 197/16 od 04.02.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu broj Gž1 197/16 od 04.02.2016. godine je odbijena kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Nišu broj P1 389/14 od 13.05.2015. godine kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je poništeno rešenje pomoćnika generalnog direktora za saobraćaj tuženog „BB“ ... od 03.03.2011. godine, kojim je tužiocu prestao radni odnos otkazom ugovora o radu broj .../... od 05.09.2007. godine sa Aneksom ugovora broj 2 od 17.09.2008. godine, kao nezakonito. Obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad i prizna mu sva prava iz rada i po osnovu rada počev od dana prestanka radnog odnosa, pa do dana vraćanja na rad, a sve u roku od osam dana.Obavezan je tuženi da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 332.250,00 dinara, u roku od osam dana.

Protiv pravnosnažne presude apelacionog suda tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/2011 i 55/2014), pa je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Tužilac ukazuje da je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, koju Vrhovni kasacioni sud ne razmatra, jer se revizija ne može izjaviti zbog ove bitne povrede (član 407. stav 1. ZPP).

Prema utvrđenim činjenicama, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu …, Pogona za putnički saobraćaj, na osnovu ugovora o radu od 15.09.2007. godine i Aneksa broj 2. ugovora o radu od 17.09.2008. godine. Tuženi je doneo rešenje .../... od 03.03.2011. godine kojim je tužiocu otkazao ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline na osnovu člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu i člana 7. stav 1. Kolektivnog ugovora o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih kod tuženog, te člana 2. tačka 10. Izmena i dopuna Kolektivnog ugovora i člana 17. tačka 5. Poslovnog kodeksa, te člana 19. tačka 4. Ugovora o radu. Tužiocu je stavljeno na teret da je u noći između 06. i 07.02.2011. godine dok je radio u trećoj smeni kao … međugradskog saobraćaja dozvolio da treće lice boravi u poslovnoj prostoriji i koristi internet u privatne svrhe na računaru, kao i da je na računaru povremeno koristio internet u privatne svrhe u vremenskom intervalu od 00,00 do 06,00 časova, iako je pristup internetu zabranjen u privatne svrhe. Tuženi je tužiocu dao pisano upozorenje, a i pribavljeno je mišljenje nadležnog sindikata.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev tužioca, jer su utvrdili da nema mesta primeni člana 179. tačka 3. Zakona o radu jer tužilac nije učinio povrede koje su mu stavljene na teret.

Članom 179. tačka 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05, 61/05 i 54/09) je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca pored ostalog iako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je rešenje o otkazu nezakonito jer su utvrdili da tužilac nije omogućio trećem licu da boravi u poslovnim prostorijama, jer je to treće lice ustvari bio radnik obezbeđenja tuženog koji je imao ovlašćenja da posećuje radne prostorije u okviru sedišta tuženog radi vršenja određene kontrole. Tužilac njemu nije bio nadređen i nije mogao da ga spreči da koristi ili da pristupi računaru. Takođe je utvrđeno da tuženi nije na nesumnjiv način utvrdio da je baš tužilac u označeno vreme neovlašćeno koristio internet u privatne svrhe i to zato što se u prostoriji u kojoj se nalazi računar „Ekspres 2“ kojim inače tužilac nije zadužen, pored tužioca nalazio još jedan radnik tuženog. Zato je postojala obaveza tuženog da u postupku koji je prethodio otkazivanju ugovora o radu pouzdano utvrdi koje je od ova dva lica koristilo računar na navedeni način, a tuženi to nije učinio. Naime, tuženi je bio dužan da utvrdi individualnu odgovornost tužioca da bi sa uspehom mogao da proceni da li je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi dalji rad kod poslodavca. U opisanoj situaciji tuženi je to propustio i zato su pravilno nižestepeni sudovi ocenili da je tužbeni zahtev tužioca osnovan.

Posledica usvajanja tužbenog zahteva za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu je reintegracija radnika na rad, pa je na osnovu člana 191. Zakona o radu tuženi obavezan da tužioca vrati na rad i prizna mu sva prava iz rada počev od dana otkaza, pa do vraćanja na rad.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić