Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena na neodređeno vreme u ... inpekciji tužene BB, na radnom mestu ... inspektora u zvanju višeg saradnika, a poslove u toj inspekciji je obavljala sa još jednim inspektorom koji je bio raspoređen na radnom mestu koordinatora. Tužena je 29.08.2010. godine donela Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, kojim je, u članu 12, utvrđeno da je izvršena sistematizacija radnih mesta u Opštinskoj upravi BB, pa je pod tačkom 39. predviđeno radno mesto „... inspektor – koordinator“ sa jednim zaposlenim. Rešenjem tužene od 16.09.2010. godine, tužilji je utvrđen status neraspoređene i istim rešenjem joj je prestao radni odnos 30.09.2010. godine zbog ukidanja radnog mesta. Prigovor tužilje protiv navedenog rešenja, odbijen je rešenjem načelnika Opštinske uprave BB od 28.09.2010. godine, a u obrazloženju tog rešenja je navedeno da je zbog smanjenog obima pojedinih poslova, došlo do umanjenja broja zaposlenih, tako da je u ... inspekciji sistematizovano samo radno mesto pod nazivom ... inspektor – koordinator sa VII stepenom stručne spreme i jednim izvršiocem.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, kada su zaključili da je tužilji nezakonito prestao radni odnos i obavezali tuženu da tužilju vrati na rad.

U konkretnom slučaju, tužilji je radni odnos prestao na osnovu člana 179. tačka 9. Zakona o radu – zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova na kojima radi usled organizacionih promena kod tužene. Reč je o poslovima .... inspektora, koje je tužilja obavljala sa još jednim zaposlenim licem i za koje radno mesto je smanjen broj izvršilaca donošenjem Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta kod tužene od 29.08.2010. godine, tako što je sistematizovano samo radno mesto inspektor-koordinator i jedan izvršilac za to radno mesto.

Prema članu 9. stav 1. Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 104/09), koji je bio na snazi u vreme donošenja osporenih odluka i koji se kao poseban propis primenjuje u konkretnoj pravnoj stvari, zaposleni u organima jedinica lokalne samouprave koji nakon stupanja na snagu akta o sistematizaciji radnih mesta iz člana 2. stav 6. ovog zakona, ostanu neraspoređeni ostvaruju prava u skladu sa propisima kojima se uređuju prava zaposlenih u organima jedinice lokalne samouprave. Članom 9. stav 5. Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji, propisano je da u postupku utvrđivanja statusa neraspoređenog zaposlenog u organu jedinice lokalne samouprave i utvrđivanja da za radom zaposlenog prestaje potreba u ustanovi, privrednom društvu i drugom obliku organizovanja u obzir se uzimaju rezultati rada i imovno stanje, u skladu sa primenom opštih propisa o radu i na način i u obimu koji su utvrđeni u tim propisima.

Tužilji je utvrđen status neraspoređenog lica i radni odnos je prestao tužilji osporenim rešenjem, a tužena nije poštovala član 9. stav 5. Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji, budući da u postupku utvrđivanja statusa neraspoređenog zaposlenog nije uzela u obzir rezultate rada i imovno stanje, što su u ovom slučaju bili kriterijumi propisani navedenim posebnim zakonom koji se primenjuje na status zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave. Stoga je tužilji nezakonito prestao radni odnos.

Kako je rešenje tuženog pravilno poništeno kao nezakonito, tužena je obavezana da tužilju vrati na rad, što je pravna posledica nazakonite odluke poslodavca o prestanku radnog odnosa, na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Iz navedenih razloga, navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić