U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Tužilac je podneo tužbu protiv tuženog ''VV'' ..., Sekcija za ... 06. marta 2015. godine tražeći naknadu za smenski rad za period od 08.12.2011. do 27.07.2014. godine. U toku postupka Vlada RS, dana 02. juna 2015. godine donela je odluku o osnivanju Akcionarskog društva za ... Novoosnovano Akcionarsko društvo ''AA'' istog dana usvojila je Statut Akcionarskog društva. Po članu 10. Statuta osnovni kapital društva je 233.352.660,692 dinara od čega je ukupan upisani novčani ulog 11.947.565,354 dinara. Ni odluka o osnivanju Akcionarskog društva ni Statut ne sadrže pravila o obavezama novoosnovanog Akcionarskog društva. Podneskom od 27. oktobra 2015. godine tužilac je kao tuženog označio ''AA'' ..., ostajući u svemu pri navodima iz tužbe. Subjektivnom preinačenju tuženi se nije protivio ističući u podnesku od 18.11.2015. godine da deobni bilans ne postoji, a u reviziji je istakao da novoosnovano društvo nije preuzelo prava i obaveze ranijeg matičnog i javnog preduzeća. Po obavljenom veštačenju prvostepeni sud je raspravu zaključio i tužbeni zahtev usvojio.

Potvrđujući prvostepenu presudu žalbeni sud smatra, između ostalog, da je novoosnovano društvo (novi tuženi) pasivno legitimisan u ovoj parnici na osnovu člana 147. Zakona o radu jer je od matičnog poslodavca preuzeo opšti akt i sve ugovore o radu.

Na utvrđeno činjenično stanje, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev usvojen i kada je novi tuženi obavezan da tužiocu na ime naknade za smenski rad u spornom periodu isplati sume bliže označene u izreci. U pogledu prava tužioca i kvalifikacije rada nižestepeni sudovi su primenili zaključak Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 23.09.2014. godine, koji se odnosi na prava zaposlenih na uvećanu zaradu po osnovu smenskog rada, po kome se rad u turnusima upodobljava smenskom radu.

U izjavljenoj reviziji tuženi ne osporava pravo tužioca na uvećanu zaradu za rad u smenama, ali se osporava pasivna legitimacija novotuženog.

Naime, tuženi smatra da je eventualna novčana obaveza nastala iz pravnog odnosa tužioca i prvobitno tuženog ''VV'' pre statusne promene, pa je sud bio dužan da meritorno odluči u sporu između učesnika materijalno pravnog odnosa tužioca i ''VV'' koje i dalje postoji kao aktivno privredno društvo. Osim toga, revident smatra da tužilac nije pružio dokaz na okolnost da je nakon statusne promene na drugotuženog prešla obaveza da tužiocu naknadi potraživanje nastalo do dana raspoređivanja u novonastalo društvo.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, istaknuti revizijski navodi su neosnovani.

Naime, teret dokazivanja ispunjenja obaveze ili činjenica koje utiču na prestanak obaveze leži na tuženom (dužniku), a ne na poveriocu (tužiocu). Stranka treba da dokaže one činjenice koje po materijalnom pravu imaju za posledicu dobijanje spora, pa rizik nedokazanosti snosi stranka na kojoj je ležao teret dokazivanja. Iz člana 231. stav 3. ZPP proizilazi da je poverilac u obavezi da dokaže svoje svojstvo poverioca (da se nalazio u radnom odnosu i da je radio u smenama – nastanak prava), a na tuženom leži obaveza dokazivanja činjenica koja sprečava ostvarivanje prava ili usled koje je pravo prestalo (da nije dužnik i da je njegova obaveza statusnom promenom prestala). Osim toga, u primeni člana 147. Zakona o radu poslodavac je u obavezi da dokazuje preuzimanje opšteg akta i ugovora o radu.

Tuženi svoje tvrdnje nije dokazao.

Naime, osim tvrdnje da deobni bilans između novonastalih preduzeća i matičnog preduzeća nije donet tuženi nije uopšte pružio bilo kakav dokaz o ''aktivi novonastalih preduzeća i razlikama vrednosti'' iz člana 452. stav 1. ZOO i člana 505. stav 1. tačka 2. Zakona o privrednim društvima, iako se svi eventualni dokazi nalaze kod njega a ne kod tužioca.

Po stanovištu revizijskog suda tuženi je pasivno legitimisan u ovoj parnici (osim po članu 147. Zakona o radu) po još dva osnova i to:

a) po članu 452. stav 1. ZOO po kome ''lice na koje pređe neka imovinska celina fizičkog ili pravnog lica ili jedan njen deo, odgovara za dugove koji se odnose na tu celinu, odnosno njen deo, pored dosadašnjeg imaoca i solidarno s njim, ali samo do vrednosti njene aktive'';

b) po članu 505. stav 1. tačka 2. Zakona o privrednim društvima (''Službeni glasnik RS'' 36/2011, 99/2011, 83/2014 i 5/2015) po kome ''društvo sticalac postaje solidarno odgovorno sa društvom prenosioca za njegove obaveze koje nisu prenete na društvo sticaoca, ali samo do iznosa razlike vrednosti imovine društva prenosioca koja mu je preneta i obaveza društva prenosioca koje je preuzeo, osim ako je sa određenim poveriocem drukčije ugovoreno''.

Imajući u vidu izloženo, neosnovani su revizijski navodi u kojima se ističe da preuzimanje ugovora o radu predstavlja obavezu poslodavca ''za budućnost'' (od momenta zasnivanja radnog odnosa zaposlenih sa novoosnovanim preduzećem) jer zaključeni i preuzeti ugovor u slučaju statusnih promena podrazumeva ispunjenje obaveza po ranijem ugovoru, osim ako u aktima o statusnim promenama nije drukčije odlučeno (poslodavac nije dokazao da je odlučeno drukčije).

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

                                                                                                                                                         Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić

an