Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. Stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se revizija može izjaviti, primenom člana 398. stav 1. ZPP.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilja je po Ugovoru o radu od 22.11.2002. godine obavljala poslove za koje se traži šesti stepen stručne spreme. Aneksom ugovora o radu br. 3 od 19.01.2010. godine raspoređena je na radno mesto referent obračuna zarada za koje se, po sistematizaciji od 27.11.2009. godine, tražio četvrti stepen stručne spreme. Izmenom sistematizacije broj 1667 od 20.12.2010. godine ukinut je posao referenta obračuna zarada i uvedeno radno mesto referent za administrativne poslove na koje je tužilja raspoređena zaključenjem osporenog Aneksa Ugovora o radu br. 4 od 28.12.2010. godine, a koje radno mesto je ukinuto po Pravilniku o izmenama Pravilnika o sistematizaciji poslova kod tužene od 27.04.2011. godine i tužilja je odlukom broj ... od 18.05.2011. godine proglašena tehnološkim viškom. U ponudi za zaključenje Aneksa Ugovora o radu br. 4 od 28.12.2010. godine nisu jasno navedeni razlozi za premeštaj tužilje na druge poslove u smislu člana 172. Zakona o radu. Tužena nije imala potrebu za dva zaposlena radnika na administrativnim poslovima, već je u vreme zaključenja aneksa br. 4 imala potrebu za referentom obračuna zarada, obzirom da je u Pravilniku broj 1667 od 20.12.2010. godine sistematizovala radno mesto referenta u odseku obračuna plaćanja zaposlenim i fizičkim licima, koje poslove je tužilja obavljala pre zaključenja aneksa ugovora o radu br. 4, a koje je faktički obavljala i nakon zaključenja osporenog aneksa. Tužena je primila u radni odnos dva izvršioca koji do tada nisu radili kod tužene 10.01.2011. godine i 02.03.2011. godine. Tužena je izvršila proveru znanja tužilje 11.01.2010. godine, dan nakon zaključenja ugovora o radu sa jednim izvršiocem, dok nije vršila proveru znanja dva novozaposlena. Pobijanim rešenjem tužene od 02.06.2011. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu, primenom člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu, zbog prestanka potrebe za njenim radom usled organizacionih promena koje imaju za posledicu smanjenje ukupnog broja zaposlenih, a tužilja je proglašena tehnološkim viškom, dok u obrazloženju pobijanog rešenja se navodi da tužena nije mogla da joj obezbedi drugi posao, da joj obezbedi rad kod drugog poslodavca, prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, a da joj se nastavak rada nije mogao obezbediti ni putem skraćenog radnog vremena.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev i poništili Aneks Ugovora o radu br. 4 od 28.12.2010. godine i rešenje tužene od 02.06.2011. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, a tužena je obavezana da tužilju vrati na rad.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Prema odredbi člana 171. stav 1. tačka 1. Zakona o radu („Sl.glasnik RS“ broj 24/05) poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada. Prema članu 172. istog zakona propisano je da uz aneks ugovora o radu (u daljem tekstu: aneks ugovora) poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi pismeno obaveštenje koje sadrži: razloge za ponuđeni aneks ugovora, rok u kome zaposleni treba da se izjasni koji ne može biti kraći od osam radnih dana i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to: ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Ako otkaže ugovor o radu zaposlenom u slučaju iz navedenog otkaznog razloga, poslodavac prema odredbi člana 182. istog zakona, ne može na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od šest meseci od dana prestanka radnog odnosa, odnosno ako pre isteka ovog roka nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.

Pri ponudi za izmenu ugovorenih uslova rada, poslodavac je u obavezi da navede razloge za takvu odluku. U konkretnom slučaju, ponuda za zaključenje aneksa ugovora o radu br. 4 ne sadrži obrazloženje za njegovo zaključenje, odnosno koje su to organizacione promene koje bi opravdale premeštaj na drugo radno mesto. Činjenica da je tužilja premeštena na poslove koji odgovaraju njenoj vrsti i stepenu stručne spreme, po automatizmu ne podrazumeva da su ispunjeni uslovi propisani navedenom odredbom člana 171. Zakona o radu i da je premeštaj bio zakonit, ukoliko u ponudi razlozi nisu jasno i precizno izneti. S obzirom da je rešenje o otkazu doneto na osnovu nezakonitog aneksa, to je i ono pravilnom primenom materijalnog prava, poništeno. S obzirom da je tužilji nezakonito prestao radni odnos, tuženi je na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu, obavezan da je vrati na rad.

Takođe, prema utvrđenom činjeničnom stanju, radno mesto tužilje referent za administrativne poslove je ukinuto, zbog čega joj je otkazan ugovor o radu dana 02.06.2011. godine. Pre donošenja ovog rešenja, tužena je primila u radni odnos na neodređeno vreme druga dva lica na radnom mestu „referent u Odseku za obračun i plaćanja zaposlenima i fizičkim licima“, sa IV, odnosno VI stepenom stručne spreme, koje poslove je tužilja obavljala pre zaključenja aneksa ugovora o radu br. 4, a koje je faktički i obavljala nakon zaključenja osporenog aneksa. U situaciji kada je u vreme koje gravitira utvrđivanju tužilje tehnološkim viškom, tužena tužilji učinila ponudu izmene ugovorenih uslova rada, radi premeštaja sa poslova referenta obračuna zarada na poslove referenta za administrativne poslove za koje radno mesto je bio potreban samo jedan izvršilac, koji je već i bio zaposlen na tim poslovima, a tužilja je nakon zaključenja aneksa broj 4 postala drugi izvršilac na navedenom radnom mestu, tada je očigledno da je tuženi već u vreme te ponude znao da će tužilja biti višak jer je neposredno posle toga došlo do ukidanja naznačenih poslova (aneks Ugovora o radu, koji je zaveden pod brojem 2703-1/XV od 28.12.2010. godine. Naznačeni poslovi referenta za administrativne poslove ukinuti su Pravilnikom o izmenama Pravilnika o sistematizaciji poslova kod tužene broj 540 od 27.04.2011. godine i tužilja je odlukom broj ... od 18.05.2011. godine proglašena tehnološkim viškom). U toj situaciji po shvatanju ovoga suda radi se o očiglednoj zloupotrebi prava, jer poslodavac ne može zaposlenom ponuditi izmenu ugovorenih uslova rada premeštanjem na druge poslove za koje zna da će biti ukinuti i s tim u vezi da za njihovo obavljanje ne postoji potreba, jer se u toj situaciji radi o tome da se premeštanjem zaposleni izloži višku stvaranjem uslova za to, a ne da se premesti radi rada na drugim poslovima.

U većem delu navodi revizije tuženog se neposredno ili posredno odnose na sprovedeni dokazni postupak i ocenu dokaza, te upućuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Takvi navodi nisu posebno razmotreni budući da u smislu člana 398. stav 2. ZPP ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog. Istovremeno ne dovode u sumnju pravilnost presuđenja i primenu materijalnog prava sadržanog u odredbama Zakona o radu.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 405. stav 1 Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić