Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom poslovni broj Gž1 3598/13 od 30.04.2014. godine delimično usvojio žalbu tužene i prvostepenu presudu preinačio u delu kojim je tužena obavezana da tužilji isplati naknadu materijalne štete na ime plaćene upisnine u imenik Advokata AK Vojvodina u iznosu od 403.930,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.03.2011. godine pa do isplate, tako što je ovaj deo tužbenog zahteva odbio, a u delu kojim je obavezana tužena da za tužilju na dosuđeni iznos naknade štete u vidu izgubljene zarade – plate za period od 01.01.2010. do 16.10.2012. godine uplati obavezne poreze, tužbu je odbacio. Po izraženom pravnom stavu Apelacionog suda u Novom Sadu troškovi upisa tužilje u imenik Advokatske komore Vojvodine nemaju veze sa naznačenim uzrokom štete (neizborom tužilje za sudiju), već sa izborom tužilje u pogledu načina ostvarivanja prihoda svojim radom.

Tužilja je dana 28.06.2016.godine podnela predlog za ponavljanje postupka pred Apelacionim sudom u Novom Sadu i Vrhovnim kasacionim sudom (rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 br.3598/13 od 23.01.2017. godine, odbijen je predlog tužilje za ponavljanje žalbenog postupka). U predlogu je navela da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2 844/15 od 18.02.2016. godine dozvoljeno odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 50/15 od 22.01.2015. godine u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete zbog plaćanja naknade za upisninu u Advokatsku komoru kao izuzetno dozvoljenoj. Preinačena je presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br.50/15 od 22.01.2015. godine i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 br.1983/13 od 29.09.2014. godine tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca u toj parnici i obavezana tužena RS Visoki savet sudstva iz Beograda da isplati tužiocu na ime naknade štete zbog plaćanja naknade za upisninu Advokatskoj komori iznos od 210.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.02.2013. godine pa do isplate. Presuda je objavljena na internet stranici Društva sudija Srbije 30.05.2016. godine, za koju je tužilja saznala istog dana. Odluka Vrhovnog kasacionog suda na koju se poziva tužilja, doneta je na osnovu člana 404. ZPP, u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse. Tužilja smatra da se nalazi u istovetnoj pravnoj situaciji kao i tužilac u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1983/13. Predložila je da Vrhovni kasacioni sud dozvoli ponavljanje postupka ukine rešenje o odbačaju revizije, usvoji reviziju tužilje tako što će da preinači drugostepenu presudu i da potvrdi prvostepenu presudu u celosti.

Članom 426. tačka 11. i 12. ZPP propisano je da postupak koji je odlukom suda pravnosnažno okončan može da se po predlogu stranke ponovi ako stranka stekne mogućnost da upotrebi odluku Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava a to je moglo da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke, ako je Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene ustavom u parničnom postupku, a to je moglo da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje revizijskog postupka primenom člana 426. tačka 11. i 12. Zakona o parničnom postupku. Ovo iz razloga što tužilja predlog za ponavljanje revizijskog postupka, zasniva na presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev2 844/15 od 18.06.2016. godine, objavljenoj na internet stranici Društva sudija Srbije dana 30.05.2016. godine, a izmenjena praksa Vrhovnog kasacionog suda ne predstavlja razlog za ponavljanje postupka pred revizijskim sudom u smislu člana 426. tačka 11. i 12. ZPP, kako to neosnovano smatra tužilja.

Iz navedenih razloga, predlog tužilje za ponavljanje revizijskog postupka odbijen je kao neosnovan.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 433. ZPP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić