.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1388/2017
27.09.2017. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Radojica Simikić, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ Industrija ... iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Malić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 311/2017 od 20.02.2017. godine, u sednici održanoj 27.09.2017. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 311/2017 od 20.02.2017. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu P1 636/2015 od 17.10.2016. godine, poništeno je rešenje o otkazu ugovora o radu broj ... od 20.10.2015. godine kao nezakonito i obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad kod tuženog i rasporedi na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 70.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 311/2017 od 20.02.2017. godine, odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tuženi su 01.09.2015. godine zaključili aneks br. 1 ugovora o radu od 24.03.2015. godine, kojim je menjan član 2 ugovora i tužilac je sa radnog mesta ... raspoređen na radno mesto „...“, a koje poslove počinje da obavlja na dan zaključenja aneksa. Nakon mesec dana, 02.10.2015. godine tuženi je tužiocu uputio obaveštenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu u kome je navedeno da je tokom prvog meseca angažovanja tužioca na poslovima ..., tuženi kao poslodavac utvrdio da su učinak, kvalitet rada i odnos zaposlenog prema radnim zadacima ispod zahtevanog nivoa, te da rezultiraju kontinuiranim neispunjavanjem rezultata rada i kompromitovanjem efikasnosti i zahtevanih rezultata rada u ukupnom procesu ... . Navedenim obaveštenjem tužilac je upozoren da poboljša svoj rad u roku od 10 radnih dana od dana prijema upozorenja i to tako što će postupiti u svemu u skladu sa odgovornostima pozicije i opisom poslova koje obavlja. Tužilac se na dostavljeno upozorenje izjasnio 14.10.2015. godine. Na inicijativu neposrednih rukovodilaca tužioca, tuženi je 20.10.2015. godine, na osnovu člana 179. stav 1. tačka 1. Zakona o radu i člana 49. Kolektivnog ugovora kod poslodavca, doneo rešenje kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu od 24.03.2015. godine iz razloga neostvarivanja rezultata rada navedenih u upozorenju, uz obrazloženje da tužilac u ostavljenom roku od 10 radnih dana nije poboljšao svoj rad, niti je pokazao interesovanje i zalaganje za poslove koje obavlja, kao i da je u dužem vremenskom periodu kontinuirano činio povredu radne obaveze iz člana 43. stav 1. tačka 31. Kolektivnog ugovora kod poslodavca, koji se sastoji u neostvarivanju predviđenih rezultata rada iz neopravdanih razloga. U postupku je utvrđeno da se u službi ... kod tuženog, gde je tužilac radio do otkaza ugovora o radu, nije vršilo pismeno ocenjivanje zaposlenih, a nije postojalo ni ocenjivanje na polugodišnjem ili godišnjem nivou, te da su rad tužioca ocenjivali rukovodilac službe ... i rukovodilac celog sektora i to kroz direktan rad sa tužiocem i kroz redovne sastanke koje je rukovodilac celog sektora imao sa ostalim rukovodiocima.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi pobijano rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu poništili i obavezali tuženog da tužioca vrati na rad, jer u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi za primenu otkaznog razloga iz člana 179. tačka 1. Zakona o radu. Za svoju odluku dali su razloge koje u svemu kao pravilne i potpune prihvata i Vrhovni kasacioni sud.
Odredbom člana 179. tačka 1. Zakona o radu, koji predstavlja osnov za davanje otkaza ugovora o radu tužiocu propisano je, da poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to naročito ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, a prema tački 2. istog člana, ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.
Otkazni razlog iz tačke 1. navedenog člana je posledica nedovoljnog rada, zalaganja ili neukosti zaposlenog i pre njegove primene je neophodno da poslodavac na pouzdan način utvrdi da predviđene rezultate rada zaposleni ne ostvaruje, te da mu da instrukcije i pismeno upozorenje o toj okolnosti, sa ostavljanjem određenog roka za poboljšanje radnog učinka. Obaveštenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu u kome je tužiocu ostavljeno 10 radnih dana da poboljša svoj rad, bez odgovarajućih instrukcija u tu svrhu ne može se smatrati instrukcijom i pismenim upozorenjem za poboljšanje rezultata rada, niti dati rok od 10 radnih dana predstavlja primeren rok u kom bi tužilac realno mogao da poboljša svoj rad, imajući u vidu i činjenicu da je odredbom člana 49. Kolektivnog ugovora propisano da upozorenje poslodavca mora obavezno da sadrži i uputstvo zaposlenom na koji način da poboljša svoj rad i to u roku od najmanje 15 radnih dana. Nepoštovanje navedenih obaveza poslodavca povlači za sobom ništavost takvog otkaza sa ovog razloga, u skladu sa Konvencijom MORA broj 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca, sa preporukom broj 166 kojom je propisano da radniku neće prestati radni odnos zbog nezadovoljavajućeg vršenja posla, izuzev ako mu je poslodavac prethodno dao instrukcije i pismeno upozorenje, a ako radnik posle isteka odgovarajućeg roka predviđenog za poboljšanje, nastavi i dalje da obavlja dužnosti na nezadovoljavajući način, radni odnos mu može prestati. Imajući u vidu da tuženi, kao poslodavac, tužiocu nije ostavio primeren rok u kome bi tužilac imao mogućnost da poboljša radni učinak, kao i činjenicu da je tuženi propustio da oceni da li je došlo do poboljšanja radnog učinka nakon isteka primerenog roka i da tek nakon te procedure oceni da li su ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je pobijano rešenje tuženog nezakonito, a revizijski navodi kojima se osporava ovakav zaključak nižestepenih sudova nisu osnovani.
S obzirom da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos, zbog čega je rešenje o otkazu poništeno, pravilno je na osnovu člana 191. Zakona o radu, odlučeno da se tužilac vrati na rad, uz priznanje prava po osnovu rada.
U većem delu navodi revizije tuženog se neposredno ili posredno odnose na sprovedeni dokazni postupak i ocenu dokaza, te upućuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Takvi navodi nisu posebno razmotreni budući da u smislu člana 407. stav 2. ZPP ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog. Istovremeno ne dovode u sumnju pravilnost presuđenja i primenu materijalnog prava sadržanog u odredbama Zakona o radu.
Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1 Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu prvom izreke.
Odgovor na reviziju tužioca nije bio od odlučnog značaja za revizijsku odluku, pa je ovaj sud u smislu člana 154. stav 1. ZPP odbio zahtev tužioca da mu se priznaju troškovi sastava odgovora na reviziju.
Na osnovu iznetog, primenom člana 165. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
