Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tuženog zasnovala radni odnos na određeno vreme počev od 03.09.2007. godine. Zatim je sa tuženim zaključila više sukcesivnih ugovora. Poslednji zaključen ugovor o radu na određeno vreme od 06.08.2014. godine zasnovala je radi zamene odsutnog zaposlenog do povratka zaposlene VV. Aneksom ugovora od 26.03.2015. godine produžen je rok kojim je tužilja zasnovala radni odnos na određeno vreme ugovorom od 06.08.2014. godine, do isteka prava na odsustvo za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta. Porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta koja su utvrđena rešenjem tuženog od 04.08.2015. godine trajalo je zaključno sa 29.07.2016. godine. Rešenjem tuženog od 16.08.2016. godine radni odnos tužilje je prestao zbog isteka roka na koji je zasnovan, posle iskorišćenog godišnjeg odmora sa danom 16.08.2016. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužilje za utvrđenje preobražaja radnog odnosa.

Prema članu 132. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (''Službeni glasnik RS'' 72/09... 68/15) ustanova može da primi u radni odnos na određeno vreme bez konkursa lice i to radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana, do preuzimanja zaposlenog odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu, do izbora kandidata kada se na konkurs ne prijavi ni jedan kandidat ili ni jedan od kandidata ne ispunjava uslove do završetka školske godine ili radi izvođenja verske nastave. Stavom 9. istog člana propisano je da radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme.

Nisu osnovani ni revizijski navodi da je radni odnos tužilje prerastao iz radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme po Zakonu o radu. Zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa u ustanovama predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, reguliše poseban zakon – Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a ne Zakon o radu. Zbog toga se i na ovaj slučaj primenjuje Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kao lex specialis. Po ovom zakonu koji je bio na snazi u vreme donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa (''Službeni glasnik RS'' 72/09), u članu 132. stav 9. propisano je da radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme.

S obzirom da je posebnim zakonom (posebna pravila isključuju opšta) propisano da radni odnos koji je zasnovan na određeno vreme ne može prerasti u radni odnos na neodređeno vreme, pravilno je takav zahtev odbijen.

Neosnovano se u reviziji ukazuje da je pogrešno odbačena tužba tužilje kao neblagovremena.

Tužilja je podnela tužbu 01.02.2016. godine radi utvrđenja da je sa tuženom zasnovala radni odnos na neodređeno vreme. Podneskom od 16.11.2016. godine preinačila je tužbu tako što je uz postojeći postavila i zahtev za poništaj rešenja tužene od 16.08.2016. godine i zahtev za vraćanje na rad. Imajući u vidu da je članom 195. stav 2. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' 75/14) propisan rok od 60 dana za pokretanje spora protiv rešenja kojim je zaposlenom povređeno pravo, pravilno je drugostepeni sud zaključio da je tužba u delu zahteva za poništaj rešenja tužene od 16.08.2016. godine neblagovremena.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić