Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu je kod tuženog na osnovu rešenja od 16.06.2011. godine prestao radni odnos zbog prestanka potrebe za njegovim radom, što je posledica tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod tuženog. Dana 16.06.2011. godine tuženi je tužiocu isplatio otpremninu u visini od 1.434.525,00 dinara. Ovaj iznos je obračunao i isplatio primenjujući neto prosečenu zaradu u privredi Republike Srbije, prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog organa nadležnog za poslove statistike za decembar 2010. godine (37.020,00 dinara neto, 51.165,00 dinara bruto), jer od navedenog meseca Republički zavod za statistiku ne objavljuje podatke o takvoj vrsti zarade. U momentu prestanka radnog odnosa, tužilac je imao 38 godina i 9 meseci radnog staža. Otpremnina tužioca obračunata primenom neto prosečne zarade u privredi za decembar 2010. godine iznosi 1.434.525,00 dinara, a bruto 1.982.643,75 dinara. Razlika između isplaćene otpremnine i otpremnine obračunate na osnovu bruto prosečne zarade u RS za mesec decembar 2010. godine iznosi 548.118,75 dinara, a zatezna kamata za prethodno navedeni iznos razlike otpremnine za period od 16.06.2011. godine do 30.04.2015. godine iznosi 350.959,34 dinara. Prosečna zarada tužioca isplaćena za poslednja tri meseca radnog odnosa i to za mart, april i maj 2011. godine iznosi 71. 549,31 dinar bruto. Trećina prosečne zarade iznosi 23.849,77 dinara, a četvrtina 17.887,33 dinara. Otpremnina tužioca obračunata u skladu sa odredbama člana 158. i 159. Zakona o radu iznosi ukupno 752.758,33 dinara, a zatezna kamata obračunata na prethodno navedeni iznos od dospelosti isplate otpremnine do 31.01.2016. godine iznosi 557. 719,21 dinara. U spornom periodu kod tuženog je bio u primeni Kolektivni ugovor broj 01-8682/1 od 22.09.2010. godine čijim članom 56. je predviđeno da, ako usled tehnoloških, organizacionih i ekonomskih promena prestane potreba za obavljanjem određenih poslova, tuženi je dužan da zaposlenom isplati otpremninu minimalno u visini od 100% prosečne zarade ostvarene u privredi RS prema poslednjem obavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslovne statistike, za svaku godinu radnog staža ostvarenog u javnim, komunulanim i drugim javnim preduzećima čiji je osnivač Grad Novi Sad i za svaku godinu radnog staža ostvarenog u drugom pravnom licu čiji osnivač nije Grad Novi Sad u skladu sa zakonom.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom čl. 8, 104, 105, 186, 189. tačka 9, 158, 159. Zakona o radu i člana 56. Kolektivnog ugovora tuženog od 22.09.2010. godine usvojio tužbeni zahtev. Obrazložio je da je tuženi imao obavezu da odredbe KU uskladi sa činjenicom da Republički zavod za statistiku od 01.01.2011. godine ne objavljuje podatke o prosečnoj zaradi u privredi, te da otpremninu tužiocu obračuna i isplati ne u skladu sa odredbom člana 56. Kolektivnog ugovora tuženog (prema prosečnoj zaradi u privredi RS decembra 2010. godine), već prema poslednjem obavljenom podatku RS o visini prosečne bruto zarade u RS u aprilu 2011. godine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i primenom čl. 158. i 159. Zakona o radu u vezi čl.56. KU odbio tužbeni zahtev. Odluka je zasnovana na pravilnom nalaženju da je tuženi tužiocu pravilno obračunao otpremninu, u skladu sa KU, da tužiocu pripada otpremnina prema visini prosečne neto, a ne bruto zarade, te da mu je isplatom iznosa od 1.434.525,00 dinara na ime otpremnine ( koji je obračunat prema članu 56. Kolektivnog ugovora) isplaćen veći iznos od onog koji bi mu pripao da je otpremnina obračunata prema odredbama člana 158. i 159. Zakona o radu, u kom slučaju bi iznosila 752.758,33 dinara.

Imajući u vidu navedeno, nisu osnovani navodi revizije o pogrešno primenjenom materijalnom pravu.

Suprotno navodima revizije, otpremnina u smislu čl. 105. stav 3. u vezi čl. 158. Zakona o radu, ne predstavlja zaradu, te se ista isplaćuje u neto iznosu.

Sud je imao u vidu i ostale navode revizije ali je našao da isti ne utiču na donošenje drugačije odluke u ovoj pravnoj stvari.

Na osnovu izloženog, primenom člana 414. stav 1.ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić