Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava iz člana 374. ZPP.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju, sa predlogom da se revizija odbije, a zahtevao je naknadu na ime troškova sastava odgovora na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399.ranije važećeg ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14), jer je tužba podneta u režimu ranijeg Zakona, pa je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog od 2002. godine do donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu 01.11.2004. godine. Navedeno rešenje tužiocu nije dostavljeno već je to učinjeno u toku sudskog postupka 25.01.2010. godine, tako da je tužilac prvobitno podnetom tužbom tražio utvrđenje postojanja radnog odnosa, a nakon uručenja rešenja podneskom od 26.03.2010. godine, precizirao je tužbeni zahtev. Osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu doneto je na lični zahtev zaposlenog i utvrđeno da mu radni odnos prestaje zaključno sa 11.10.2004. godine. U obrazloženju navedenog rešenja konstatovano je da je zaposleni 19.10.2004. godine, lično podneo zahtev za raskid radnog odnosa, što je utvrđeno veštačenjem od strane veštaka grafologa (potpis na izjavi o otkazu ugovora o radu je tužiočev). Veštačenjem od strane veštaka medicinske struke – neuropsihijatra i Specijalne bolnice za psihijatriju u Gornjoj Toponici utvrđeno je da je tužilac u momentu potpisivanja zahteva za prestanak radnog odnosa bio potpuno poslovno nesposoban, odnosno nije bio sposoban da shvati značaj svojih postupaka, niti je mogao da upravlja svojom voljom.Veštak pojedinac i tim veštaka su konstatovali da je kod tužioca završna dijagnoza ... i ... . Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti dala je i mišljenje da je tužilac u momentu davanja punomoćja advokatu za podnošenje tužbe i zastupanje, bio potpuno poslovno sposoban i mogao da upravlja svojim postupcima i da shvati značaj postupaka koje je preduzimao, jer je bio u remisiji svoje bolesti. Ekspertizom, nalazom i mišljenjem Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika ''…'' od 11.11.2008. godine, na zahtev Nacionalne službe za zapošljavanje, Filijale ..., dat je zaključak da tok bolesti i prognoze kod tužioca uslovljavaju trajnu nesposobnost za rad i da je potrebna redovna kontrola i lečenje kod neuropsihijatra. Nadležni organ, međutim, nije doneo pravnosnažno rešenje o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti tužioca.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je pobijanom drugostepenom presudom primenjeno materijalno pravo, kada je tužbeni zahtev tužioca usvojen u celosti.

Pravilna je ocena nižestepenih sudova da je tužba podneta blagovremeno. Naime, u okolnostima kada je tužilac bio u stalnom radnom odnosu kod tuženog, a rešenje o prestanku radnog odnosa mu nije dostavljeno i utvrđenja da je u tom periodu kod tužioca postojalo duševno oboljenje usled koga nije bio sposoban da shvati značaj svojih postupaka, niti je mogao slobodno da upravlja svojom voljom, suština i smisao tužiočevog zahteva istaknutog u prvobitno podnetoj tužbi, bio je otklanjanje posledica nezakonite odluke poslodavca kojom je isključen iz procesa rada. Činjenica da je tokom ovog postupka tužiocu dostavljeno pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu (bez označavanja roka u pravnoj pouci), u takvim okolnostima, ne utiče na ocenu blagovremenosti podnete tužbe, kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi. Suprotno tumačenje bi dovelo do uskraćivanja prava tužiocu na delotvorni pravni lek, pa nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Pravilno je odlučeno o troškovima postupka na osnovu člana 161. stav 2. u vezi članova 149.stav 1. i 150.stav 2. ZPP-a.

Troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaljju troškove potrebne radi vođenja ove parnice, zbog čega je zahtev za naknadu tih troškova, na osnovu člana 150. stav 1. ZPP, odbijen, kao u stavu drugom izreke.

Kako se revizijom ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane drugostepene presude, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 405. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić