Ispitujući pravilnost pobijane drugostepene presude, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11 ... 55/14 - u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani navodi revizije o učinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 3. stav 1. i člana 362. ZPP. Tužilac je podnetom tužbom tražio poništaj rešenja tuženog broj ... od 26.12.2013. godine. Izrekom prvostepene presude poništeno je rešenje tuženog broj ... od 26.12.2012. godine, ali na taj način nije pogrešno primenjen član 3. stav 1. ZPP, već je učinjena očigledna greška u pisanju (što proizilazi iz obrazloženja presude, u kojem je pobijano rešenje tuženog identifikovano pravilnim označavanjem datuma njegovog donošenja), koja se može ispraviti u svako doba, na način propisan članom 362. ZPP. Ovi navodi isticani su i u žalbi tuženog, i bili su pravilno cenjeni od strane drugostepenog suda.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog po ugovoru o radu od 05.04.2013. godine, na poslovima ... u stručnim službama. Tužiocu je, rešenjem tuženog broj ... od 26.12.2013. godine, otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, pri čemu nije bilo moguće obezbediti posao koji odgovara njegovoj stručnoj spremi, niti su postojali poslovi koji su mu mogli biti ponuđeni u nižem stepenu stručne spreme, a nije postojala ni mogućnost za skraćeno radno vreme ili prekvalifikaciju za obavljanje drugih poslova. Prethodno je, odlukom Nadzornog odbora tuženog od 23.09.2013. godine, pokrenut postupak za utvrđivanje viška zaposlenih u periodu od 90 dana, po kojoj direktor tuženog može utvrditi najviše 19 zaposlenih kao tehnološki višak. Odlukom o izmenama i dopunama Pravilnika tuženog o sistematizaciji radnih mesta od 06.12.2013. godine ukinuto je radno mesto tužioca. Tuženi nije dostavio dokaz da je navedena Odluka objavljena. Program rešavanja viška zaposlenih tuženi nije donosio zato što zapošljava 160 radnika na neodređeno vreme, a Odlukom od 23.09.2013. godine utvrđeno je da će doći do prestanka potrebe za radom 19 zaposlenih u roku od 90 dana.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odlučili o tužbenom zahtevu.

Odluka tuženog o Izmeni i dopuni Parvilnika o sistematizaciji radnih mesta od 06.12.2013. godine, kojom je ukinuto radno mesto ... na koje je tužilac bio raspoređen po ugovoru o radu od 05.04.2013. godine, predstavlja opšti akt tuženog koji mora biti objavljen pre stupanja na snagu (član 196. stav 1. Ustava Republike Srbije). Tuženi nije dokazao da je označena odluka objavljena. Zato je, pravilnom primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP, utvrđeno da opšti akt tuženog - Odluka o izmeni i dopuni Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta, nije objavljena i da zbog toga nije stupila na pravnu snagu, što predstavlja dovoljan razlog za nezakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu zasnovanog na tom opštem aktu.

O troškovima postupka odlučeno je pravilnom primenom članova 153. i 154. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao uz izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić