U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Katarine Manojlović Andrić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Savić, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Putevi Srbije“ Beograd, koga zastupa Dragoljub Rajević, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2818/16 od 03.10.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 22.03.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2818/16 od 03.10.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Rumi P1 125/14 od 08.03.2016. godine, usvojen je tužbeni zahtev i poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu broj … od 01.04.2014. godine, kao nezakonito, a kojim rešenjem je tuženi otkazao ugovor o radu broj ... od 28.01.2014. godine i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad i to na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, obučenosti i zdravstvenom stanju, u roku od 8 dana od dana pravnosnažnosti presude, te da mu u istom roku nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 125.685,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.03.2016. godine, kao dana presuđenja, pa do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2818/16 od 03.10.2016. godine, stavom prvim izreke delimično je uvažena žalba tuženog i presuda Osnovnog suda u Rumi P1 125/14 od 08.03.2016. godine preinačena u delu odluke o troškovima postupka, tako što je dosuđeni iznos od 125.685,00 dinara snižen na iznos od 99.434,00 dinara, a preostali deo zahteva tužioca po tom osnovu u iznosu od 26.251,00 dinar sa traženom kamatom odbijen kao neosnovan, kao i potvrđena navedena presuda u delu odluke o glavnom zahtevu i žalba tuženog u tom delu odbijena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede postupka zbog kojih se revizija može izjaviti u skladu sa članom 407. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P1 390/12 od 04.06.2013. godine poništeno je rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu doneto 03.04.2012. godine, te je tuženi obavezan da tužioca vrati na rad. U izvršenju navedene presude među strankama je zaključen ugovor o radu od 30.01.2014. godine, na neodređeno vreme, počev od 22.01.2014. godine, za radno mesto … u sektoru ... Rešenjem tuženog od 01.04.2014. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog učinjene povrede radne obaveze, odnosno odbijanja poslova na koje je raspoređen. Po prijemu upozorenja pred otkaz, tužilac je uložio prigovor, u kojem je ukazao tuženom na svoje zdravstvene probleme, navodeći da je tuženi o navedenom već upoznat, te da mu je dostavljena i medicinska dokumentacija kojom tužilac potkrepljuje svoje navode. Tužilac je posebno ukazao na tegobe sa kičmom, zbog kojih ne sme da sedi više sati neprekidno, te da je iz istih razloga zahtevao premeštaj na druge poslove dana 04.03.2014. godine, sledom čega nije izbegavao radne obaveze. Dana 22.01.2014. godine tužilac je podneo zahtev tuženom za premeštaj na drugo radno mesto, sa istim navodima kao i u prigovoru, a neposredno se obraćao usmeno i nadređenima i žalio na zdravstvene probleme, zbog kojih ne može neprekidno sedeti u trajanju od nekoliko sati. Po zahtevu za premeštaj, tužilac je urgirao, a istu urgenciju je podneo i Odboru za bezbednost i zaštitu zdravlja dana 04.03.2014. godine, kao i Sektoru za pravne poslove. Povodom predmetnog otkaza sindikalna organizacija se izjasnila i dala mišljenje da tužioca treba rasporediti na drugo odgovarajuće mesto, odnosno da ne treba da dobije otkaz ugovora o radu.

Osporenim rešenjem tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog učinjene povrede radne obaveze od strane tužioca i to u vidu odbijanja zaposlenog da obavlja poslove na kojima radi, što je utvrđeno članom 12. stav 12. tačka 2-4 ugovora o radu. U postupku pred prvostepenim sudom, utvrđeno je iz nalaza i mišljenja veštaka, da kod tužioca postoji oboljenje u vidu početne degenerativne promene na slabinskim pršljenovima, pritisak na korenove i spletove kod međupršljenskog diska, te oštećenja senzitivnih korena L5 desno, bolna stanja u desnom kolenu posle operacije prednjeg ukrštenog ligamenta i zloćudnog kožnog tumora u levoj preponi, te da kod tužioca postoji psihološki poremećaj i reakcija na težak stres i poremećaj prilagođavanja uz klaustrofobičnu simptomatologiju. Po nalazu veštaka, ukoliko bi tužilac obavljao poslove … imao bi tegobe sa otokom leve noge, pojavom straha i psihičkih patnji usled klaustrofobičnog sindroma koji je konstatovan kod tužioca od strane lekara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su utvrdili da je tužbeni zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja osnovan.

Odredbom člana 179. tačka 2. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, kao i ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Odredbom člana 12. stav 1. Zakona o radu propisano je da zaposleni ima pravo, između ostalog, za bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti. Odredbom člana 14. stav 1. tačka 3. Zakona o radu propisano je da je zaposleni dužan da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu, a članom 16. stav 1. tačka 2. da je poslodavac dužan da zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o radu, Vrhovni kasacioni sud je našao da su nižestepeni sudovi izveli pravilan zaključak da su osnovani zahtevi tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanju na rad, a navodi revizije kojima se osporava ovakav zaključak nižestepenih sudova nisu osnovani. Naime, nižestepeni sudovi su, polazeći pre svega od iskaza tužioca saslušanog u svojstvu parnične stranke, te od nalaza i mišljenja sudskog veštaka, pravilno utvrdili da nije bilo razloga za otkaz ugovora o radu jer je tužilac iz opravdanih razloga odbio da radi i da se njegovo ponašanje ne može pripisati u krivicu tužioca kao zaposlenog, zbog čega nisu ispunjeni uslovi iz člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu koji je regulisao razloge za otkaz od strane poslodavca. U postupku pred nižestepenim sudovima utvrđeno je da se tužilac više puta obraćao tuženom obaveštavajući ga dokumentovano sa medicinskim nalazima da poslovi … narušavaju njegovo zdravlje, a tuženi nije reagovao na navedeno obraćanje tužioca, a što je bio dužan u smislu člana 41. stav 1. tačka 7. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, odnosno da angažuje službu medicine rada koji bi o navedenom dala svoje mišljenje ili pak cenio preporuku lekara neuropsihijatra iz 2012. godine, po kojoj tužilac nije sposoban za rad na poslovima koji zahtevaju neprekidno sedenje i stajanje. Osim toga, po nalazu veštaka, tužilac uopšte nije sposoban za obavljanje poslova radnog mesta … nakon odstranjenja melanoma na nozi, zbog čega su nižestepeni sudovi izveli pravilan zaključak da je tužilac iz opravdanih razloga odbio da obavlja poslove …, te da nisu ispunjeni zakonski uslovi propisani članom 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu za otkaz ugovora o radu tužioca, a navodi revizije kojima se osporava ovakav zaključak nižestepenih sudova nisu osnovani.

Kako nije dokazano da je tužilac učinio povredu radne obaveze koja mu je rešenjem o otkazu ugovora o radu stavljena na teret, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužioca i poništili kao nezakonito osporeno rešenje tuženog. Pravilno je usvojen i zahtev tužioca za vraćanje na rad kod tuženog, s`obzirom da ovo pravo pripada zaposlenom u slučaju kada sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos (član 191. stav 1. Zakona o radu).

Navodima revizije pobija se utvrđeno činjenično stanje, pa ih ovaj sud nije ispitivao, budući da se utvrđeno činjenično stanje revizijom ne može pobijati u smislu člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić