.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 395/2016
03.11.2017. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Božidara Vujičića, Lidije Đukić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Zoran Radojević, advokat iz ..., protiv tuženog „GG“ ..., čiji je punomoćnik Branislav Grujić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. 3454/14 od 22.10.2015.godine, u sednici veća od 03.11.2017. godine, doneo je
R E Š E NJ E
I NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1.3454/14 od 22.10.2015.godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
II ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1.3454/14 od 22.10.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Boru P1.360/13 od 01.07.2014.godine stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA i tuženi je obavezan da mu isplati razliku zarade za period od 29.07.2010.godine do 24.05.2013.godine, u pojedinačnim mesečnim iznosima navedenim izrekom sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilje BB i tuženi je obavezan da joj isplati razliku zarade za isti period u pojedinačnim mesečnim iznosima navedenim izrekom sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate. Stavom trećim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca VV i tuženi je obavezan da mu isplati razliku zarade za isti period u pojedinačnim mesečnim iznosima navedenim izrekom sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate. Stavom četvrtim izreke tuženi je obavezan da tužiocima naknadi parnične troškove u iznosu od po 122.631,00 dinar sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate na iznos od 95.031,00 dinar.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1.3454/14 od 22.10.2015.godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog, drugog i trećeg izreke, kojima je tuženi obavezan da tužiocima isplati razliku zarade za period od 29.07.2010.godine do 31.12.2012.godine u pojedinačnim mesečnim iznosima sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stavova prvog, drugog i trećeg izreke i u stavu četvrtom izreke i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Protiv drugostepene presude u potvrđujućem delu,tuženi je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku -ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14). Naime, pobijana presuda doneta je u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda izraženim u presudi Rev2 977/2017 od 02.11.2017. godine, da Socijalni program za „GG“ , zaključen 17.06.2008. godine sa Vladom Republike Srbije,reprezentativnim sindikatima tuženog i reprezentativnim sindikatima na nivou Republike Srbije, ima karakter opšteg akta i primenjuje se neposredno, pa predstavlja osnov za isplatu razlike zarade, koja predstavlja razliku između isplaćene zarade po aneksima ugovora o radu tužilaca i zarade koja im pripada po navedenom Socijalnom programu, zaključno sa 31.12.2012. godine, do kada je taj Socijalni program važio. Stoga je odlučeno kao u stavu I izreke rešenja.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Tužbom od 29.07.2013. godine tužioci su tražili isplatu razlike zarade u iznosu od po 200.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.
Prema noveliranom članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
S obzirom da vrednost predmeta spora pobijanog dela ni za jednog od tužilaca očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženog nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu II izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Biserka Živanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
