U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Milenković, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za ugostiteljstvo i turizam „BB“ iz ..., čiji je punomoćnik Žarko Gajić, advokat iz ..., radi utvrđenja nezakonitosti otkaza ugovora o radu, isplate zaostalih zarada i naknade zarada, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2205/15 od 09.10.2015. godine, na sednici održanoj 31.01.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2205/15 od 09.10.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Kosovskoj Mitrovici, Sudska jedinica u Štrpcu, presudom P1 87/13 od 19.05.2015. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužioca, tako što je poništio kao nezakonito rešenje tuženog broj ... od 17.04.2012. godine, o otkazu ugovora o radu i prestanku radnog odnosa, i obavezao tuženog da vrati tužioca u radni odnos na neodređeno vreme i rasporedi na radno mesto konobara (stav prvi izreke). Odbio je tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se obaveže tuženi da isplati tužiocu na ime neisplaćenih zarada i naknada zarade u periodu od avgusta 2011. godine do novembra 2012. godine, iznos od 270.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe pa do isplate (stav drugi izreke). Oslobodio je tužioca plaćanja sudskih taksi (stav treći izreke). Odlučio je i da svaka stranka snosi svoje troškove postupka (stav četvrti izreke).

Apelacioni sud u Nišu, presudom Gž1 2205/15 od 09.10.2015. godine, preinačio je presudu Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici, Sudska jedinica u Štrpcu P1 87/13 od 19.05.2015. godine, u stavu prvom i četvrtom izreke, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj ... od 17.04.2012. godine, o otkazu ugovora o radu i prestanku radnog odnosa i da se obaveže tuženi da vrati tužioca u radni odnos na neodređeno vreme i rasporedi na radno mesto konobara (stav prvi izreke). Odbio je kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici, Sudska jedinica u Štrpcu P1 87/13 od 19.05.2015. godine, u stavu drugom izreke (stav drugi izreke). Obavezao je tužioca da naknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 102.400,00 dinara (stav treći izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Sl. glasnik RS'', br.72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP. U reviziji je ukazano da su prvostepena i drugostepena presuda donete uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka, jer je odlučeno o naknadi za vreme štrajka, koja nije tražena tužbenim zahtevom. Međutim, u tom delu navodima revizije po oceni ovoga suda se ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu konobara u Poslovnoj jedinici „…“ na ... . U skladu sa Odlukom o usvajanju predloga mera za ostvarivanje prava zaposlenih za čijim radom je prestala potreba od 01.06.2011. godine, tuženi je doneo na osnovu člana 5. Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji, koji se poslovi i zadaci ukidaju zbog najavljenog zatvaranja kolektivnog centra „…“ ..., kao posledicu ekonomskih i drugih problema u procesu rada. U skladu sa donetim programom mera tuženi je doneo odluku o prestanku radnog odnosa zaposlenima kod tuženog sa 15.06.2011. godine, koja se odnosi i na tužioca, tako što će radni odnos svakog zaposlenog biti pojedinačno i posebnim rešenjem i sporazumom uređen i da neprihvatanjem predloga mera i ponuđenog sporazuma radni odnos svakog zaposlenog prestaje posebnim rešenjem. Odlukom tuženog o ukidanju poslova i radnih zadataka u Poslovnoj jedinici „…“, ..., ukinuti su poslovi i radni zadaci utvrđeni Pravilnikom o sistematizaciji od 03.07.1997. godine i to: konobar, točilac pića, šef recepcije, recepcionar, domaćica hotela, šef kuhinje i kuvar. Na sastanku održanom 22.06.2011. godine, nezadovoljni zaposleni su doneli zaključak da stupaju u štrajk. Tuženi je rešenjem od 13.06.2011. godine, uputio tužioca na neplaćeno odsustvo zbog smanjenog obima posla, čiji prijem je tužilac odbio 16.06.2011. godine. Tužiocu je data ponuda za zaključenje aneksa ugovora o radu broj 01/3-2012 od 12.01.2012. godine i aneksa ugovora o radu broj 01/3-2 od 12.01.2012. godine, koji je tužilac odbio, smatrajući ga nezakonitim. Osporenim rešenjem tuženog o otkazu ugovora o radu, od 17.04.2012. godine, tužiocu je prestao radni odnos kod tuženog sa 29.02.2012. godine. Ovo rešenje je tužilac odbio da primi.

Prvostepeni sud je zaključio da, vrsta stručne spreme ugostiteljske struke koju poseduje tužilac ne odgovara vrsti stručne spreme noćnog čuvara za koga je potrebna obučenost u domenu protivpožarne zaštite, pa kako tužilac nije obučen za pomenute poslove da radno mesto koje mu je ponuđeno ne odgovara njegovoj vrsti stručne spreme i da bez obzira na činjenicu da ponuđeno radno mesto odgovara stepenu stručne spreme tužioca, jer je Pravilnikom predviđen III i IV stepen stručne spreme, tuženi nije u potpunosti ispoštovao odredbu člana 171. stav 2. Zakona o radu, u pogledu vrste stručne spreme, s obzirom na to da pomenuta odredba propisuje da se kumulativno ispune oba uslova. Zatim, da, raspoređivanje tužioca na neodgovarajuće radno mesto u pogledu iste vrste stručne spreme i neuredna dostava rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocu su dovoljni razlozi za nezakonitost osporenog rešenja i poništaj istog. Pored toga, da pravna posledica poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu je reintegracija zaposlenog u radni odnos sa svim pravima i obavezama koje je zaposleni ostvarivao do donošenja nezakonitog otkaza, osim prava na novčanu naknadu na ime neisplaćenih zarada i naknada zarada, zbog učestvovanja u nezakonitom štrajku.

Drugostepeni sud je zaključio da, kako je tužilac u spornom periodu bio učesnik u štrajku koji je organizovan suprotno članu 3. i 4. Zakona o štrajku, da isti ne može ostvariti pravo na zaradu niti naknadu zarade za sporni period, jer zaposleni koji učestvuju u štrajku ne ostvaruju pravo na zaradu shodno članu 14. stav 2. Zakona o štrajku, te da je pravilan zaključak prvostepenog suda o neosnovanosti tužbenog zahteva tužioca u tom delu. Zatim, da, u situaciji kada je kod tuženog prestala potreba za radom tužioca, da je poslodavac preduzeo mere, kako bi obezbedio zaposlenom obavljanje drugih poslova, naročito kada je takva mogućnost kao u konkretnom postojala premeštanjem na druge poslove i tada je poslodavac dužan da primeni pravila o izmeni ugovorenih uslova rada sve u cilju opstanka radno funkcionalne veze između tužioca i tuženog. Pri tome, da iako tužiocu za obavljanje ponuđenih poslova ne nedostaju zahtevane kvalifikaciije u pogledu stepena stručne spreme i da se ne zahteva odgovarajuća vrsta stručne spreme, usled čega su ponuđeni poslovi bili pravno odgovarajući, sa obavezom poslodavca da zaposlenom da uputstva i instrukcije o poslovima na kojima radi i preduzme i druge mere kako bi zaposleni obavljao svoje dužnosti na zadovoljavajući način. Međutim, kako tužilac dostavljenu ponudu i aneks ugovora o radu nije potpisao, da je tuženi po proteku ostavljenog roka, pravilno doneo rešenje o otkazu ugovora o radu na osnovu odredbe člana 179. stav 1. tačka 7. Zakona o radu, zbog čega je radi pravilne primene materijalnog prava preinačio prvostepenu presudu u tom delu i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, radi poništaja osporenog rešenja o prestanku radnog odnosa otkazom ugovora o radu i vraćanja na rad.

Prema tome, po oceni ovoga suda, pravilna je odluka o odbijanju tužbenog zahteva tužioca, kojim je tražio poništaj osporenog rešenja o prestanku radnog odnosa i vraćanje na rad, kao i o odbijanju tužbenog zahteva tužioca na ime neisplaćenih zarada i naknade zarade za sporni period, zbog čega nisu od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

U sporu iz radnog odnosa, sud, zakonitost osporenog rešenja ceni sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, povrede pravila postupka i činjenično stanje iz osporenog rešenja.

Odredbom člana 171. stav 1. tačka 1. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.4/05, 61/05 i 54/09) je propisano, da, poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada, radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potrebe procesa i organizacije rada. Odredbom stava 2. ovog člana, da, odgovarajućim poslom u smislu stava 1. tač.1. i 3. ovog člana, smatra se posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu. Odredbom člana 172. stav 1. Zakona o radu, je propisano, da uz ponudu za zaključivanje aneksa ugovora, poslodavac je dužan da zaposlenom u pismenom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude.

Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog od 01.06.2011. godine, su bliže opisani poslovi noćnog čuvara – portira i predviđeni uslovi za obavljanje poslova, III i IV stepen stručne spreme i najmanje jedna godina radnog iskustva (član 11.II.5).

Prema tome, kako je kod tuženog izvršena unutrašnja reorganizacija rada, ukinuti poslovi koje je tužilac obavljao i istovremeno ponuđeni poslovi za kojima je postojala potreba, a što je tužilac odbio, imajući u vidu zaključak drugostepenog suda da tužiocu za obavljanje ponuđenih poslova ne nedostaju zahtevane kvalifikacije u pogledu stepena stručne spreme i da se ne zahteva odgovarajuća vrsta stručne spreme, usled čega su ponuđeni poslovi bili odgovarajući, sa obavezom poslodavca da zaposlenom da uputstva i instrukcije o poslovima na kojima radi i preduzima i druge mere, kako bi zaposleni obavljao svoje dužnosti na zadovoljavajući način, to je i po oceni ovoga suda zakonito osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu otkazom ugovora o radu, doneto na osnovu odredbe člana 179. stav 1. tačka 7. Zakona o radu.

Nisu od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda navodi revizije kojima se ukazuje, da se za poslove konobara zahteva srednja stručna sprema ugostiteljskog smera, dok se za poslove noćnog čuvara zahteva pored završene srednje stručne škole iz te oblasti i posebna obuka o protivpožarnoj zaštiti (vatrogasni kurs).

Kako je utvrđeno da je zakonito osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu, to tužilac nema pravo na vraćanje na rad i naknadu štete u smislu odredbi člana 191. st.1. i 2. Zakona o radu.

Pri tome, kako se odbija kao neosnovana revizija tužioca, to nije neophodno dalje detaljno obrazlagati ovu presudu, u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić