Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Revizija tužioca je dozvoljena, u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 72/11 ... 55/14).

Ispitujući pravilnost pobijane drugostepene presude, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz stava 2. navedenog člana, zbog kojih se ovaj vanredni pravni lek može izjaviti u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku. Revizija se, u smislu navedenog člana 407. stav 1. tačke 1. i 2. Zakona o parničnom postupku, ne može izjaviti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. tog zakona. Neosnovani su navodi revizije da je u drugostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. Zakona o parničnom postupku, jer je drugostepeni sud imao u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja i činjenično stanje koje je utvrđeno u postupku pred prvostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u disciplinskom postupku vođenom protiv tužioca doneto je rešenje kojim je utvrđena njegova disciplinska odgovornost za tešku povredu službene dužnosti - nepropisno ili nezakonito korišćenje poverenih sredstava i ponašanje koje šteti ugledu službe ili narušava odnose među zaposlenima. Nakon sprovedenog disciplinskog postupka tužilac je bio raspoređen na drugo radno mesto sa manjim koeficijentom za obračun zarade. Protiv tužioca je vođen i krivični postupak zbog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 1. KZ, koji je obustavljen zbog odustanka javnog tužioca od daljeg krivičnog gonjenja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je pravilno zaključio da ne postoji odgovornost tužene u smislu člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, i zbog pogrešne primene materijalnog prava preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio tužbeni zahtev.

Prema navedenoj zakonskoj odredbi, pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Da bi se dosudila pravična novčana naknada nematerijalne štete, u smislu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, potrebno je da je šteta prouzrokovana protivpravnim, odnosno nezakonitim ili nepravilnim radom državnih organa.

U ovom slučaju disciplinski postupak, u kojem je utvrđeno postojanje disciplinske odgovornosti tužioca, i krivični postupak koji je okončan odustankom javnog tužioca od daljeg krivičnog gonjenja pokrenuti su i vođeni u skladu sa zakonskim ovlašćenjima organa tužene države, pa zato nisu ispunjeni uslovi iz člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima za odgovornost tužene. Tokom krivičnog postupka tužioca je štitila pretpostavka nevinosti, kao jedno od osnovnih načela krivičnog postupka, po kojem se smatra da okrivljeni nije učinio krivično delo koje mu je stavljeno na teret sve dok se ne donese pravnosnažna osuđujuća presuda. S`obzirom da takva presuda nije doneta, tužilac se ne može koristiti pravom iz člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, jer šteta nije ni nastala pošto su njegov ugled i njegova čast bili zaštićeni navedenom pretpostavkom. Ukoliko je tužilac, zbog sumnje da je izvršio krivično delo, bio izložen neprijatnostima od strane svog okruženja - kolega i prijatelja, to ne može biti osnov za odgovornost tužene čiji su organi obavljali poslove iz svoje nadležnosti i u skladu sa zakonom.

Iz navedenih razloga, neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava, a irelevantni navodi revizije o propustu drugostepenog suda da ceni činjenice o višestrukoj nagrađivanosti tužioca za izuzetne rezultate u radu i njegov premeštaj na drugo radno mesto (protiv rešenja o premeštaju tužilac nije vodio odgovarajući postupak).

O troškovima postupka odlučeno je pravilnom primenom člana 165. stav 2. u vezi sa članovim 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Katarina Manojlović-Andrić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić