U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Katarine Manojlović Andrić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Žigić, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ ..., koga zastupa Šandor Zavarko, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1912/16 od 10.08.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 22.03.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1912/16 od 10.08.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 372/15 od 05.02.2016. godine, stavim prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca, dok je stavom drugim izreke poništeno rešenje direktora tuženog broj 232 od 05.04.2013. godine o otkazu ugovora o radu broj 425/2 od 01.09.2010. godine tužiocu AA, prvi stepen stručne spreme, NK radnik, zaposlenom na poslovima …, a iz razloga što je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze utvrđene ugovorom o radu i takvog ponašanja usled kojeg ne može da nastavi rad kod poslodavca, te da radni odnos zaposlenom prestaje dana 05.04.2013. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužioca vrati na poslove …, ili na druge poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, sve u roku od 8 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 297.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.02.2016. godine, pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1912/16 od 10.08.2016. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Somboru P1 372/15 od 05.02.2016. godine.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, bro. 72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka revizija tuženog određeno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženim zaključio ugovor o radu 01.09.2010. godine za obavljanje poslova na radnom mestu …, u sedištu poslodavca ili u „VV“ (posebno privredno društvo), na neodređeno vreme. Direktor tuženog je dana 09.08.2012. godine izdao naredbu kojom je magacionerima tuženog naređeno da ne dozvole da se ni jedna vrsta robe iznese iz magacina, bez odobrenja u pisanom obliku na kojem stoji potpis direktora, te da će se kršenje te naredbe sankcionisati. Radnici tuženog „BB“ ... su dana 31.01.2013. godine doneli odluku o stupanju u štrajk, a u štrajk su stupili 07.02.2013. godine o čemu su obavestili poslodavca, Savez Samostalnih sindikata Srbije Grada …, za Opštine …, … i … i Odsek inspekcije rada u …. Tužilac je bio učesnik štrajka. Poslodavac pred nadležnim organom nije utvrdio da li je štrajk organizovan u skladu sa Zakonom o štrajku. Radnici „VV“ su dana 20.03.2013. godine došli u „BB“ ... da preuzmu kukuruz iz silosa, ali su bili sprečeni da izvrše posao koji im je naložen, jer su kapije bile zaključane i dodatno obezbeđene lancima od bicikla. Radnik „VV“ GG, koji je dobio radni nalog da obezbedi utovar kukuruza iz silosa „BB“, je došao u ... sa svom pratećom i neophodnom dokumentacijom u pratnji policije, a pre toga radnici DD i ĐĐ ( koji su bili angažovani za izvršenje navedenog zadatka) sa radnicima „VV“ su stigli ispred kapije tuženog, ali ih radnici tuženog nisu pustili da uđu u krug firme. Bivši zaposleni „BB“ su tom prilikom bili ispred kapije tuženog i na parkingu, dok su ostali radnici stajali sa unutrašnje strane kapije u krugu firme. Među radnicima je bio i tužilac. Tužilac je bio član Samostalnog sindikata zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj, duvanskoj industriji i vodoprivredi Srbije za Grad … i Opštine … i … od 21.11.2012. godine. Tuženi je tužiocu dana 21.03.2013. godine dao upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu zbog učinjene povrede radne obaveze i nepoštovanje radne discipline, a potom dana 05.04.2013. godine doneo rešenje o otkazu ugovora o radu zbog povrede radne obaveze utvrđene članom 25. stav 2. ugovora o radu i zbog ponašanja koje je takvo da ne može da nastavi dalji rad kod poslodavca. U upozorenju je navedeno da je tužilac dana 20.02.2013. godine sa još 21 zaposlenim kod poslodavca sprečio ulazak kamiona u krug poslovnog prostora poljoprivrednog dobra poslodavca, radi utovara 100 tona kukuruza i predaje istog kupcima, kao i da je 20.03.2013. godine ponovo, sa još 17 zaposlenih kod poslodavca, sprečio ulazak kamiona u krug poslovnog prostora radi utovara 50 tona kukuruza i predaje istog kupcima, čime je izvršio povredu radne obaveze utvrđene članom 25. tačka 2 Ugovora o radu i da nije poštovao radnu disciplinu kod poslodavca.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužbeni zahtev osnovan jer je tužiocu prestao radni odnos u nezakonito sprovedenom postupku i pravilno je tuženi obavezan da tužioca vrati na rad.

Tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze utvrđene ugovorom o radu i zbog ponašanja usled kojih ne može da nastavi rad kod poslodavca, a u obrazloženju rešenja poslodavac se poziva na član 25. tačka 2. ugovora o radu, ne konkretizujući u čemu se sastoji povreda radne obaveze u odnosu na tužioca. Prema članu 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, poslodavac je u obavezi da u rešenju o otkazu naznači vreme, mesto i način izvršenja povrede radne obaveze. U konkretnom slučaju, u upozorenju i pobijanom rešenju ne opisuje se činjenično stanje, odnosno koje je radnje tužilac preduzeo na osnovu kojih bi se mogle identifikovati povrede radne obaveze. Ne navodi se na koji način je tužilac prekinuo rad na nekoliko časova i sprečio ulazak kamiona, odnosno koje je radnje konkretno preduzeo ili lično odbio izvršenje posla ili naloga neposrednom pretpostavljenom, da li je lično zatvorio kapiju i vezao lancima, zbog čega se ne može utvrditi individualna odgovornost tužioca, a što je uslov od koga zavisi zakonitost rešenja o otkazu. Samim tim, pobijano rešenje ne sadrži činjenice i dokaze na osnovu kojih je utvrđeno kojim radnjama i na koji način je zaposleni - tužilac učinio povredu radne obaveze, zbog čega se ne može ispitati ni postojanje povrede odredbe člana 7. Zakona o štrajku, na koji se u rešenju o otkazu poslodavac poziva, a pritom poslodavac nije ni doneo odluku o utvrđivanju minimuma procesa rada, a što je bio dužan u skladu sa članom 10. Zakona o štrajku.

Iz iznetih razloga, ceneći utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužbeni zahtev osnovan jer je tužiocu prestao radni odnos u nezakonito sprovedenom postupku. Tužiocu nije dostavljeno upozorenje koje treba da sadrži osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji omogućuju identifikaciju i primenu otkaznog razloga, čime mu je onemogućeno i pravo na odbranu, odnosno izjašnjenje o tome da li je učinio povredu radne obaveze i radne discipline ili nije.

Neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Najveći broj revizijskih navoda se odnosi na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, a revizija se iz tog razloga ne može izjaviti u smislu člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić