U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Katarine Manojlović Andrić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Gramić, advokat iz ..., protiv tuženog IMT „BB“ ..., koga zastupa Slađana Bogdanović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2945/16 od 07.10.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 22.03.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2945/16 od 07.10.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P1 699/15 od 20.04.2016. godine, stavom prvom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj 43/17 od 21.06.2010. godine, te da se tužilac vrati na rad na radno mesto …. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 52.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2945/16 od 07.10.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zaječaru P1 699/15 od 20.04.2016. godine.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje koje bitne povrede postupka su učinjene pred nižestepenim sudovima, a zbog kojih se revizija može izjaviti u skladu sa članom 407. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je na osnovu ugovora o radu zaključenim sa tuženim dana 19.02.2008. godine, raspoređen na poslove … Dana 11.05.2010. godine tuženi je sačinio i tužiocu dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, zbog povrede - nepoštovanja radne discipline predviđen članom 21. tačka 9. i 10. ugovora o radu od 04.03.2008. godine, a potom rešenjem broj 43/17 od 21.06.2010. godine tužiocu otkazao ugovor o radu broj 505/56 od 19.02.2008. godine, jer je izvršio povredu radne obaveze na način što je odbijao da izvrši poslove i radne zadatke i radne naloge bez opravdanog razloga, što nije poštovao radnu disciplinu, tako što se nedolično ponašao prema drugim zaposlenima ( svađao se sa referentima prodaje) i što je vršio podstrekavanje drugih zaposlenih na nerad i nedisciplinu, a sve primenom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, člana 21. stav 1. tačka 12. i člana 20. stav 1. tačka 9. i 10. ugovora o radu, člana 117. stav 1. tačka 21. i 30. Pojedinačnog kolektivnog ugovora i člana 3. stav 1. tačka 21. i 30. Pravilnika o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih u toku rada. Tužiocu je stavljeno na teret da je dana 31.03.2010. godine, prilikom obilaska utovara u magacinu tuženog od strane šefa izvoza VV i šefa prodaje GG, a kada se GG obratio tužiocu rečima da će možda biti potrebe da se već utovarena roba u kamion za ... istovari, tužilac neprimereno i neprofesionalno ponašao tako što je počeo da galami, psuje i govori da on to sigurno neće raditi, a zatim kada je od strane ovih lica kontaktirano odgovorno lice u proizvodnji, odakle je dobijena informacija da nema potrebe da se istovari već utovarena roba, tužilac izneo u prisustvu kolega i kupaca stav „moraš da podvikneš ako hoćeš da ne radiš neke poslove“, u kakvom ponašanju su se stekli elementi više povreda radnih dužnosti: odbijanje zaposlenog da izvrši poslove, radne zadatke i radne naloge bez opravdanih razloga predviđene članom 17. stav 1. tačka 21. i 30. Pojedinačnog kolektivnog ugovora i člana 21. stav 1. tačka 12. Ugovora o radu i nepoštovanje radne discipline i podstrekavanje drugih zaposlenih na nerad i nedisciplinu saglasno članu 20. stav 1. tačka 9. i 10. ugovora o radu, člana 3. stav 1. tačka 21. i 30. Pravilnika o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih u toku rada broj 271/08.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su utvrdili da tužbeni zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja nije osnovan.

Članom 21. stav 1. tačka 12. ugovora o radu broj 560/56 od 19.02.2008. godine, kao nepoštovanje radne discipline, zbog čega se zaposlenom može otkazati ugovor o radu, podrazumeva se da zaposleni odbije izvršavanje poslova i radnih zadataka ili radnih naloga, ako za to ne postoje opravdani razlozi, šta više i da je postupanje po nalogu neposrednog rukovodioca započelo u toku trajanja radnog vremena, a završilo se po proteku istog, takođe predstavlja radnu obavezu zaposlenog jer poslodavac u skladu sa članom 21. stav 1. tačka 19. ugovora o radu od 19.02.2008. godine zaposlenom može da otkaže ugovor o radu i ukoliko zaposleni odbije da po nalogu radi duže od punog radnog vremena.

Članom 117. stav 1. tačka 21. i 30. Pojedinačnog kolektivnog ugovora predviđeno je da poslodavac zaposlenom može otkazati ugovor o radu ukoliko zaposleni odbije da obavlja poslove radnog mesta na koje je raspoređen odnosno ukoliko zaposleni propusti radnju čime se ometa ili onemogućava proces rada, a isti razlog za otkaz ugovora o radu predviđen je i članom 3. stav 1. tačka 21. i 30. Pravilnika o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih u toku rada.

Članom 20. stav 1. tačka 9. i 10. ugovora o radu od 19.02.2008. godine propisano je da poslodavac zaposlenom može otkazati ugovor o radu ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu, odnosno ako ima nedolično ponašanje prema drugim zaposlenima ili prema strankama, odnosno kupcima (svađa, uvrede i slično), odnosno ako vrši podstrekavanje na nerad, nered i nedisciplinu.

Odredbom člana 179. tačka 2. i 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 i 54/2009) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu ili ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o radu, Pravilnika o radu, Ugovora o radu i Pojedinačnog kolektivnog ugovora, Vrhovni kasacioni sud je našao da su nižestepeni sudovi izveli pravilan zaključak da tužilac nije načinio povredu radne dužnosti koja mu je osporenim rešenjem stavljena na teret - odbijanje izvršavanja posla i radnih zadataka bez opravdanog razloga, ali da je tužilac izvršio drugu povredu koja mu je osporenim rešenjem stavljena na teret - povreda radne discipline, nedoličnog ponašanja prema drugim zaposlenima, strankama, kupcima, obzirom da je tužilac suprotstavljajući se povišenim tonom uz reči psovke načinio povredu radne discipline koja mu je osporenim rešenjem stavljena na teret.

Nižestepeni sudovi su izveli pravilan zaključak da nije osnovan zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad, a navodi revizije kojima se osporava ovakav zaključak nižestepenih sudova nisu osnovani.

Naime, nižestepeni sudovi su polazeći pre svega od iskaza saslušanih svedoka, kao i tužioca salušanog u svojstvu parnične stranke, utvrdili da je tužilac učinio povredu radne discipline na način kako je to bliže opisano u osporenom rešenju, zbog čega nije bilo mesta poništaju navedenog rešenja i vraćanju tužioca na rad.

Navodima revizije pobija se utvrđeno činjenično stanje, pa ih ovaj sud nije ispitivao, budući da se utvrđeno činjenično stanje revizijom ne može pobijati u smislu člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić