.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 348/2017
30.11.2017. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Ivić, predsednika veća, Dragana Skoka i Ljubice Milutinović, članova veća, sa savetnikom Rajkom Milijaš, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu AA, ..., ulica ..., koju zastupa punomoćnik Katarina M. Đurđević, advokat iz ..., ..., za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda 12 U 6593/16 od 29.06.2017. godine, sa protivnim strankama Agencijom za restituciju Republike Srbije, Jedinica za konfesionalnu restituciju Beograd, Republikom Srbijom, koju zastupa Državno pravobranilaštvo Republike Srbije i Gradskom opštinom Vračar, koju zastupa Opštinsko pravobranilaštvo Gradske opštine Vračar, u predmetu vraćanja imovine, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 30.11.2017. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se ODBIJA.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanom presudom odbijena je tužba podnosioca zahteva podneta protiv rešenja Agencije za restituciju Republike Srbije, Jedinica za konfesionalnu restituciju Beograd broj 46-00-01450/08 od 09.03.2016. godine, kojim je odbijen zahtev tužioca za vraćanje građevinskog zemljišta u ..., ulica ..., na kat. parceli broj ..., u površini od 805m², upisanoj u list nepokretnosti broj ... KO ..., kao zajednička svojina vlasnika objekata upisanih u V listu 1. deo.
U zahtevu podnetom zbog povreda pravila postupka i povrede materijalnog prava podnosilac zahteva, kao i u tužbi, navodi da je u postupku restitucije dokazao da je bio vlasnik predmetnog zemljišta uoči oduzimanja, i da je predmetno zemljište u faktičkom smislu oduzeto od podnosioca zahteva. U postupku restitucije nije dokazano pravo svojine trećeg lica – BB na predmetnom zemljištu u vreme oduzimanja. U postupku nije utvrđeno na koji način je predmetno zemljište prešlo u svojinu BB, od koje činjenice zavisi ko je u postupku restitucije obveznik vraćanja zemljišta. Agencija za restituciju nije pružila stručnu pomoć podnosiocu zahteva u vezi sa pribavljanjem pravno relevantnih dokaza o predmetnom zemljištu, u skladu sa odredbama člana 22. Zakona o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama iz kojih dokaza bi se utvrdile činjenice u vezi sa eventualnim sticanjem prava svojine BB na predmetnom zemljištu. Ističe da su pobijanom presudom povređena zajemčena prava na zaštitu imovine, pravo na imovinu kao i pravo na pravično suđenje. Predlaže da sud zahtev uvaži i ukine ili preinači pobijanu presudu.
Protivna stranka, Agencija za restituciju Republike Srbije, Jedinica za konfesionalnu restituciju Beograd, je u odgovoru na zahtev ostala kod razloga iz osporenog rešenja i predložila da sud zahtev, sa razloga navedenih u obrazloženju pobijane presude, odbije kao neosnovan.
Protivna stranka, Republika Srbija, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo nije dostavila odgovor na zahtev iako je isti prema dostavnici i spisima predmeta uredno dostavljen na odgovor.
Protivna stranka, Gradska opština Vračar nije dostavila odgovor na zahtev iako joj je isti prema dostavnici u spisima predmeta uredno dostavljen na odgovor.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:
Zahtev je neosnovan.
Prema obrazloženju pobijane presude pravilno je odlučio tuženi organ da je neosnovan zahtev tužioca za restituciju predmetne nepokretnosti, budući da nepokretnost u odnosu na koje je podnet zahtev za restituciju nije oduzeto od podnosioca zahteva, tužioca, te stoga nisu ispunjeni uslovi za vraćanje istih, propisanih Zakonom o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama (''Službeni glasnik RS'' 46/06), kojim se uređuju uslovi, način i postupak vraćanja imovine koja je na teritoriji Republike Srbije oduzeta od crkava i verskih zajednica (član 1), tako što je, pored ostalog, propisano da su predmet vraćanje nepokretnosti koje su u momentu oduzimanja bile u vlasništvu crkava i verskih zajednica (član 9).
Ocenjujući zakonitost pobijane presude Vrhovni kasacioni sud nalazi da je ista doneta bez povrede pravila postupka i da je u svemu na zakonu zasnovana. Pobijanom presudom su ocenjena pitanja i okolnosti, koja su mogla biti od uticaja na zakonitost osporenog rešenja i za tu ocenu su dati dovoljni i jasni razlozi, koje u svemu prihvata i ovaj sud.
Sud je cenio navode zahteva a koji su isticani i u tužbi i nalazi da su isti neosnovani jer je u postupku nesumnjivo utvrđeno da su predmetno zemljište nacionalizovano rešenjima nadležnih organa br. 11440/1 od 08.04.1960. godine u skladu sa zakonom, i to ne kao svojina AA, već kao svojina BB u ..., i to na dan 25.12.1958. godine, kada je izvršena nacionalizacija, stupanjem na snagu Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta (''Službeni list FNRJ'' 52/58).
Sa iznetih razloga, nalazeći da navodi zahteva nisu od uticaja na drugačiju ocenu zakonitosti pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima odlučio kao u dispozitivu ove presude.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
dana 30.11.2017. godine, Uzp 348/2017
Zapisničar, Predsednik veća-sudija,
Rajka Milijaš,s.r. Mirjana Ivić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
