Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE

04.04.2006. godina
Beograd

 

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću za maloletnike sastavljenom od sudija: Slobodana Gazivode, predsednika veća, Sonje Manojlović i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Snežanom Medenicom, zapisničarem, u krivičnom predmetu maloletnog AA, zbog krivičnog dela teški slučajevi razbojništva iz člana 169. stav 1. u vezi sa članom 168. stav 1. KZ RS, odlučujući o žalbi branioca maloletnog – advokata AB, izjavljenoj protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu Km.br.7/2005 od 12.04.2005. godine, u sednici veća održanoj dana 04.04.2006. godine, doneo je

 

R E Š E NJ E

 

Povodom žalbe branioca maloletnog AA a po službenoj dužnosti, PREINAČUJE SE rešenje Okružnog suda u Beogradu Km.br.7/2005 od 12.04.2005. godine tako što Vrhovni sud prema maloletnom AA OBUSTAVLJA postupak iz razloga necelishodnosti izricanja vaspitne mere, a žalba branioca ODBIJA SE kao neosnovana.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Km.br.7/2005 prema maloletnom AA je zbog krivičnog dela teški slučajevi razbojništva iz člana 169. stav 1. u vezi sa članom 168. stav 1. KZ RS izrečena vaspitna mera pojačanog nadzora roditelja, te određeno da ova mera može trajati najmanje jednu, a najduže tri godine, o čemu će sud naknadno odlučiti.

 

Istim rešenjem prema tada punoletnima BB i VV je na osnovu člana 497. stav 2. ZKP, postupak obustavljen.

 

Protiv tog rešenja žalbu je izjavio branilac maloletnog AA – advokat AB, zbog svih zakonom predviđenih razloga, sa predlogom da Vrhovni sud preinači prvostepeno rešenje tako što će maloletnog AA "osloboditi od optužbe" i obustaviti krivični postupak ili ukinuti prvostepeno rešenje i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

 

Republički javni tužilac u dopisu Ktž.br.665/06 od 23.03.2006. godine predložio je da se odbije kao neosnovana žalba branioca maloletnog AA.

 

Vrhovni sud je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio sve spise predmeta, ispitao pobijano rešenje u smislu člana 380. ZKP, pa je po oceni žalbenih navoda, našao:

 

Neosnovano se žalbom branioca maloletnog AA prvostepeno rešenje pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, obzirom da se u žalbi ne ukazuje koje su bitne povrede postupka učinjene, niti Vrhovni sud nalazi da postoje bitne povrede odredaba krivičnog postupka koje kao drugostepeni ispituje po službenoj dužnosti, pa kako se žalbeni navodi u suštini svode na pobijanje utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešnu ocenu dokaza, to je prvostepeno rešenje u ovom smislu i ispitano.

 

Prvostepeni sud je na osnovu izvedenih i pravilno ocenjenih dokaza činjenično stanje u svemu pravilno utvrdio. U žalbi se ukazuje da je prvostepeni sud svoju odluku zasnovao isključivo na iskazu oštećenog GG i osporava se namera maloletnog AA da oštećenom oduzme mobilni telefon. Međutim, ovakvi žalbeni navodi se ne mogu prihvatiti kao osnovani. Iz iskaza maloletnog oštećenog GG utvrđeno je da su ga kritičnom prilikom napala tri lica, između ostalog i maloletni AA, jurili su ga uz stepenice pominjući "telefon", nakon čega su ga i napali, pa kada se imaju u vidu sve ove okolnosti, to je u potpunosti pravilan zaključak prvostepenog suda da je maloletni AA zajedno sa sada punoletnima BB i VV postupao u nameri da oštećenom oduzme mobilni telefon, a ne u nameri da ga preplaši, kako neosnovano tvrdi u svojoj odbrani.

 

Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio krivični zakon kada je našao da se u radnjama maloletnog AA stiču svi elementi krivičnog dela teški slučajevi razbojništva iz člana 169. stav 1. u vezi sa članom 168. stav 1. KZ RS, u pokušaju, u vezi sa članom 19. OKZ.

 

Međutim, kada se ima u vidu izveštaj Centra za socijalni rad, iz kojeg proizlazi da maloletni AA živi u porodici koja ima sve uslove za njegov pravilan razvoj i pozitivno usmerenje jer je majka brižan roditelj i roditeljsku funkciju vrši na adekvatan način, da maloletnik ima razvijen pozitivan stav prema radu, često se radno angažuje i pomaže majci u izdržavanju domaćinstva, ima usvojen sistem društvenih vrednosti, da nije struktuiran kao ličnost sklona devijantnom ponašanju, te da je delo situacione prirode i recidiv se u njegovom slučaju ne očekuje, ceneći činjenicu da se prvi put nalazi u postupku i da je proteklo gotovo dve godine od izvršenja krivičnog dela, Vrhovni sud nalazi da je sada necelishodno prema maloletnom AA izreći vaspitnu meru, jer je i sam tok postupka dovoljno uticao na njega da ubuduće na vrši krivična dela.

 

Iz navedenih razloga, a na osnovu članova 43. i člana 78. stav 2. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, doneta je odluka kao u izreci.

 

Predsednik veća-sudija

Slobodan Gazivoda, s.r

 

Zapisničar,

Snežana Medenica, s.r..

 

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

 

lji