Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 696/17 od 06.09.2017. godine, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, preinačena je u delu odluke o kazni, presuda Višeg suda u Novom Sadu K 176/16 od 09.03.2017. godine, pa je Apelacioni sud u Novom Sadu, okrivljenom Daliboru Živkoviću, primenom člana 4, 14, 2, 45. i 54. KZ, utvrdio za krivična dela za koja je oglašen krivim pobijanom presudom, i to: za krivično delo neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga u pomaganju iz člana 246. stav 1. u vezi člana 35. KZ, kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 10 (deset) meseci, te zadržao utvrđenu kaznu zatvora prvostepenom presudom za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, u trajanju od 6 (šest) meseci, pa ga je na osnovu člana 60. stav 1. KZ, osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 13.06.2016. godine, pa nadalje, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana, a pobijana presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog Dalibora Živkovića, advokat Petar Cvetković, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo iz člana 246. stav 1. u vezi člana 35. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je donošenjem pobijanih presuda povređen zakon, jer je u konkretnom slučaju primenjena odredba člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP, iako Zakonik o krivičnom postupku, nijednom odredbom ne kaže eksplicitno da sud mora izvršiti uvid u iskaz saokrivljenog, prema kome je postupak razdvojen ili okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom. U vezi toga, branilac ističe da je jedini dokaz koji tereti okrivljenog Dalibora Živkovića, da je pomogao pri izvršenju krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, iskaz saokrivljenog AA, čija istinitost može biti dovedena u pitanje, zbog samog njegovog procesnog položaja, pa branilac smatra da je sud u ovom slučaju, morao primeniti institut „in dubio pro reo“, tj. da je sumnju u pogledu činjenica od kojih zavisi vođenje krivičnog postupka, morao rešiti u korist okrivljenog.

Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje da je donošenjem pobijanih presuda učinjena povreda člana 406. stav 1. tačka 5) u vezi člana 16. stav 5. ZKP.

Pored navedenog, branilac u zahtevu ističe da okrivljeni Dalibor Živković, nije ni psihički, ni fizički pomogao okrivljenom AA, već da je naprotiv, od istog zahtevao da sva nedozvoljena sredstva koja bi eventualno držao kod sebe, za vreme dok boravi u stanu kod Živkovića ukloni, kako sam Živković ne bi imao probleme, zbog čega branilac ocenjuje da na strani okrivljenog Dalibora Živkovića, nema ni direktnog, ni eventualnog umišljaja u pogledu izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. u vezi člana 35. KZ. Takođe, branilac smatra da je jedini dokaz koji tereti okrivljenog Dalibora Živkovića, „jedna nepouzdana rečenica izvučena iz konteksta odbrane okrivljenog AA“, koja ne može biti prihvaćena kao instinita, zbog procesnog položaja ovog okrivljenog i mogućnosti da ne govori istinu. S tim u vezi je, prema stavu branioca, neophodno da se okrivljeni Dalibor Živković i okrivljeni AA suoče, budući da se na osnovu izvedenih dokaza, okrivljeni Dalibor Živković, ni na koji način, ne može dovesti u vezu sa onim što je činio okrivljeni AA- niti sa oružjem, niti sa opojnom drogom. Pored toga, u zahtevu se navodi da je u konkretnom slučaju sporno i sudsko-psihijatrijsko veštačenje okrivljenog Dalibora Živkovića, jer je nalaz veštaka, kao i iskaz koji je veštak dao u postupku na glavnom pretresu, pun kontradiktornosti.

Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, branilac okrivljenog osporava ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP i člana 16. stav 5. ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                           Za Predsednika veća-sudija

Marina Radosavljević, s.r.                                                                                               Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić