.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1250/2017
05.12.2017. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić, Sonje Pavlović i Miroljuba Tomića, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela oštećenje tuđih prava iz člana 220. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti punomoćnika privatnog tužioca - BB, advokata Dragoja Grujičića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 209/16 od 05.04.2017. godine i Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 128/17 od 28.09.2017. godine, u sednici veća održanoj 05.12.2017. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti punomoćnika privatnog tužioca – BB, advokata Dragoja Grujičića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 209/16 od 05.04.2017. godine i Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 128/17 od 28.09.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 209/16 od 05.04.2017. godine okrivljeni AA na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo oštećenje tuđih prava iz člana 220. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika te je obavezan da naknadi sudski paušal i troškove krivičnog postupka okrivljenog, na način kako je to navedeno u izreci.
Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 128/17 od 28.09.2017. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba punomoćnika privatnog tužioca BB, advokata Dragoja Grujičića i potvrđena presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 209/16 od 05.04.2017. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, punomoćnik privatnog tužioca BB, advokat Dragoje Grujičić, je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti pobijajući ih kao nepravilne i nezakonite, bez navođenja zakonskih razloga za njihovo ispitivanje uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev, te pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da iste preinači tako što će okrivljenog AA oglasiti krivim zbog izvršenog krivičnog dela oštećenje tuđih prava iz člana 220. stav 2. u vezi stava 1. KZ.
Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, te je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 482. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u ovom Zakoniku.
Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a članom 483. stav 3. ZKP predviđeno je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.
Iz navedenih zakonskih odredbi, jasno proizlazi da privatni tužilac nije ovlašćen za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti. S`obzirom na napred navedeno, te na činjenicu da je u konkretnom slučaju privatni tužilac - BB preko svog punomoćnika, advokata Dragoja Grujičića, podneo zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, na šta po zakonu nema ovlašćenje, Vrhovni kasacioni sud je našao da je predmetni zahtev nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je postupajući na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, doneo odluku kao u izreci rešenja.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov, s.r. Zoran Tatalović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
