.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 1250/2017
05.12.2017. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Зорана Таталовића, председника већа, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић-Томић, Соње Павловић и Мирољуба Томића, чланова већа, са саветником Олгицом Козлов, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела оштећење туђих права из члана 220. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости пуномоћника приватног тужиоца - ББ, адвоката Драгоја Грујичића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Сремској Митровици К 209/16 од 05.04.2017. године и Вишег суда у Сремској Митровици Кж1 128/17 од 28.09.2017. године, у седници већа одржаној 05.12.2017. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости пуномоћника приватног тужиоца – ББ, адвоката Драгоја Грујичића, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Сремској Митровици К 209/16 од 05.04.2017. године и Вишег суда у Сремској Митровици Кж1 128/17 од 28.09.2017. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Сремској Митровици К 209/16 од 05.04.2017. године окривљени АА на основу члана 423. став 1. тачка 2) ЗКП ослобођен је од оптужбе да је извршио кривично дело оштећење туђих права из члана 220. став 2. у вези става 1. Кривичног законика те је обавезан да накнади судски паушал и трошкове кривичног поступка окривљеног, на начин како је то наведено у изреци.
Пресудом Вишег суда у Сремској Митровици Кж1 128/17 од 28.09.2017. године одбијена је, као неоснована, жалба пуномоћника приватног тужиоца ББ, адвоката Драгоја Грујичића и потврђена пресуда Основног суда у Сремској Митровици К 209/16 од 05.04.2017. године.
Против наведених правноснажних пресуда, пуномоћник приватног тужиоца ББ, адвокат Драгоје Грујичић, је поднео захтев за заштиту законитости побијајући их као неправилне и незаконите, без навођења законских разлога за њихово испитивање уз предлог Врховном касационом суду да усвоји поднети захтев, те побијане пресуде укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или да исте преиначи тако што ће окривљеног АА огласити кривим због извршеног кривичног дела оштећење туђих права из члана 220. став 2. у вези става 1. КЗ.
Врховни касациони суд је, на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, те је нашао:
Захтев за заштиту законитости је недозвољен.
Одредбом члана 482. став 1. Законика о кривичном поступку прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у овом Законику.
Одредбом члана 483. став 1. ЗКП прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, а чланом 483. став 3. ЗКП предвиђено је да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.
Из наведених законских одредби, јасно произлази да приватни тужилац није овлашћен за подношење овог ванредног правног лека - захтева за заштиту законитости. С`обзиром на напред наведено, те на чињеницу да је у конкретном случају приватни тужилац - ББ преко свог пуномоћника, адвоката Драгоја Грујичића, поднео захтев за заштиту законитости против наведених правноснажних решења, на шта по закону нема овлашћење, Врховни касациони суд је нашао да је предметни захтев недозвољен.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је поступајући на основу члана 30. став 1. Закона о уређењу судова и члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, донео одлуку као у изреци решења.
Записничар-саветник, Председник већа-судија,
Олгица Козлов, с.р. Зоран Таталовић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
