Пракса Уставног суда

Уставни суд је самосталан и независтан државни орган који штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе (члан 166 Устава Републике Србије).

Уставни суда одлучује о:

  • сагласности закона и других општих аката са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима,
  • сагласности потврђених међународних уговора са Уставом,
  • сагласности других општих аката са законом,
  • сагласности статута и општих аката аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе са Уставом и законом,
  • сагласности општих аката организација којима су поверена јавна овлашћења, политичких странака, синдиката, удружења грађана и колективних уговора са Уставом и законом.

Уставни суд:

1. решава сукоб надлежности између судова и других државних органа,

2. решава сукоб надлежности између републичких органа и покрајинских органа или органа јединица локалне самоуправе,

3. решава сукоб надлежности између покрајинских органа и органа јединица локалне самоуправе,

4. решава сукоб надлежности између органа различитих аутономних покрајина или различитих јединица локалне самоуправе,

5. одлучује о изборним споровима за које законом није одређена надлежност судова,

6. врши и друге послове одређене Уставом и законом.

Уставни суд одлучује о забрани рада политичке странке, синдикалне организације или удружења грађана.

Уставни суд обавља и друге послове предвиђене Уставом.

Одлуке Уставног суда су коначне, извршне и општеобавезујуће.

Пракса Уставног суда