Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Sabahudin Hajdarević, zbog povrede krivičnog zakonika, povrede ili uskraćivanja ljudskog prava i slobode okrivljenog u postupku koje je zajemčeno Ustavom Republike Srbije, Evropskom Konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnih protokola, povrede odredaba krivičnog postupka i pogrešne primene krivičnog zakona, bez navođenja zakonskog osnova, a iz sadržine zahteva proizilazi da se zahtevom ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak ili da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, a da prvostepenom sudu naloži da zastane sa postupkom naplate novčane kazne prema okrivljenom do okončanja postupka po ovom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbi člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenja odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da su prvostepeni i drugostepeni sud pogrešili kada u odnosu na okrivljenog nisu primenili odredbu člana 170. stav 4. KZ, jer je okrivljeni kritičnu izjavu dao vršeći svoju političku funkciju i kritikujući ponašanje privatnog tužioca koji se takođe bavi politikom a naročito imajući u vidu da okrivljeni i privatni tužilac nikad nisu imali ličnih komunikacija, na koji način se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog AA isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da se ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude dao jasne i dovoljne razloge da je kritičnom prilikom izjava od strane okrivljenog data u nameri da se omalovaži oštećeni, i da se u njegovim radnjama stiču svi bitni elementi krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje, tim pre što ni iz činjeničnog opisa radnje krivičnog dela sadržanog u izreci prvostepene presude ne proizilazi politička konotacija izjave koju je okrivljeni AA kritičnom prilikom dao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                          Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić