Istom presudom, od okrivljenog Predraga Vla je na osnovu člana 246. stav 7. KZ trajno oduzeta opojna droga, i to 62,54 grama heroina upakovanog u najlon kesu, 8,11 grama heroina upakovanih u 32 paketića od najlona i 0,92 grama kanabisa upakovanog u paketić od najlona. Na osnovu člana 348. stav 6. KZ, od okrivljenog je oduzet i protivavionski metak kalibra 23 mm sa oznakama „...“, pancirno zapaljujući, crne boje, a na osnovu člana 87. KZ prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta, i to mobilnog telefona marke „...“ imei ..., sa SIM karticom „MTS“ broj ... i jedna digitalna vagica za precizno merenje marke „..“ crne boje.

Okrivljeni Predrag Vla je na osnovu člana 246. stav 1. ZKP obavezan da u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude isplati troškove krivičnog postupka u iznosu od 287.010,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 broj 927/17 od 25.10.2017. godine, pored ostalog, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Predraga Vla, a presuda Višeg suda u Novom Sadu K 208/16 od 08.05.2017. godine u odnosu na ovog okrivljenog, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Predraga Vla, advokat Strahinja Raonić, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 440. ZKP, člana 369. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP, člana 405. tačka 1) - 4) ZKP i člana 407. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude ili da pobijane presude preinači „zbog pogrešno postavljene pravne kvalifikacije krivičnog dela na štetu okrivljenog“, iz čega proizilazi da ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Predraga Vla, advokata Strahinje Raonića, je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP) takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP).

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP može preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4) ZKP učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog Predraga Vla, advokat Strahinja Raonić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva, označava povrede zakona iz člana 440. ZKP, člana 369. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP, člana 405. tačka 1) - 4) ZKP i člana 407. stav 3) ZKP, koje povrede shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP nisu predviđene kao dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca.

Pored toga, iz obrazloženja zahteva proizilazi da branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 462. stav 3. ZKP, isticanjem da prvostepeni sud prilikom donošenja pobijane presude nije postupio po uputstvima iz rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 broj 2135/16 od 08.11.2016. godine, odnosno da se u ponovnom postupku „oglušio“ o stavove i smernice koje su precizirane ovim rešenjem, a iz kog razloga takođe nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

Nadalje, zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i s`tim u vezi ističe da se ne može sa sigurnošću tvrditi da je okrivljeni Predrag Vla izvršio predmetna krivična dela, jer je kesice za zamrzivač, u kojima se nalazila opojna droga, dodirivao kao domaćin, a iz kog razloga su prema rezultatima DNK veštačenja pronađeni otisci prstiju okrivljenog na ovim kesicama, kao i da okrivljeni nije imao svest o držanju protivavionskog metka, koji je pronađen u njegovoj sobi.

Najzad, istim zahtevom ukazuje se i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da „pobijana presuda prvostepenog suda nema obrazloženje niti razloga za osuđujuću odluku“, te da je doneta bez ijednog utvrđenog dokaza.

Kako, dakle, branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povreda zakona iz člana 440. ZKP, 369. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP, 405. tačka 1) - 4) ZKP, 407. stav 3. ZKP, 462. stav 3. ZKP i 438. stav 2. ZKP, te zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja koje povrede shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP nisu predviđene kao dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Predraga Vla, advokata Strahinje Raonića odbacio kao nedozvoljen.

Branilac zahtevom ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, međutim s`tim u vezi ne opredeljuje u čemu se konkretno sastoji navedena povreda zakona, pa zahtev u ovom delu nema propisani sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. i tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                           Za predsednika veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                       Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić