U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenu pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Opštinske uprave tužene od 06.09.1996. godine promenjeno je pravnosnažno rešenje od 28.02.1991. godine i tužilji je odobreno da sagradi privremeni objekat za poslovni prostor u ... . Privremeni objekat tužilje sagrađen je na kp. ... KO ..., upisanoj u listu nepokretnosti ... KO ... kao gradsko građevinsko zemljište u državnoj svojini, čiji je korisnik Opština Prijepolje. Objekat se sastojao iz dva povezana dela, ukupne površine 104,88 m2, od čega je jedan deo bio izgrađen bez odobrenja. Dana 10.03.2010. godine tužilja je podnela zahtev za legalizaciju objekta. Rešenjem građevinskog inspektora tužene od 08.08.2011. godine tužilji je naloženo da u roku od 6 dana od prijema rešenja ukloni predmetni privremeni objekat, zbog privođenja zemljišta nameni za izgradnju saobraćajnice. Opštinsko veće tužene je rešenjem od 19.08.2011. godine odbilo žalbu tužilje protiv rešenja građevinskog inspektora od 08.08.2011. godine. Privremeni objekat tužilje i ostali objekti na tom zemljištu porušeni su 12.12.2011. godine, a zemljište je privedeno nameni. Nakon rušenja objekta, presudom Upravnog suda u Beogradu – Odeljenje u Kragujevcu U 10880/11 od 18.10.2012. godine utvrđeno je da opštinsko veće tužene nije bilo nadležno za odlučivanje po žalbi tužilje na rešenje građevinskog inspektora, pa je rešenje od 19.08.2011. godine poništeno i predmet vraćen nadležnom organu na ponovni postupak. Opštinsko veće tužene je nakon toga predmet prosledilo Ministarstvu građevinarstva i urbanizma, koje je 18.12.2012. godine donelo rešenje kojim se poništava rešenje građevinskog inspektora tužene od 08.08.2011. godine i predmet vraća prvostepenom organu na ponovni postupak. Postupajući po zahtevu tužilje za legalizaciju predmetnog objekta, opštinska uprava tužene je dana 29.01.2013. godine donela zaključak kojim je zahtev tužilje odbacila kao nepotpun jer nije bila dostavljena sva potrebna dokumentacija. Po žalbi tužilje Ministarstvo građevinarstva i urbanizma je rešenjem od 11.03.2013. godine poništilo navedeni zaključak i predmet je vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak. U ovoj parnici tužilja je tražila naknadu materijalne štete po osnovu nepravilnog i nezakonitog rada organa tužene.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje za naknadu materijalne štete.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nije bilo nezakonitog odnosno nepravilnog rada organa tužene, u smislu člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, po kom osnovu bi tužilja imala pravo na naknadu materijalne štete. Naime, rešenjem Opštinske uprave tužene od 06.09.1996. godine, kojim je tužilji odobrena izgradnja privremenog objekta za poslovni prostor, navedeno je da to rešenje važi godinu dana, nakon čega je tužilja bila u obavezi da zatraži produženje rešenja ili objekat ukloni o svom trošku, a ukoliko se ukaže potreba privođenja zemljišta nameni, dužna je objekat ukloniti i pre isteka roka, po rešenju nadležnog organa tužene. Prema Generalnom urbanističkom planu i Planu generalne regulacije tužene opštine, na površini na kojoj se nalazio privremeni objekat tužilje predviđena je izgradnja drumskog mosta preko reke ..., i izgradnja saobraćajnice i zaštitnog zelenila. Opštinska uprava tužene je rešenjem od 19.06.2009. godine JP Direkciji za izgradnju iz Prijepolja odobrila izgradnju navedenog drumskog mosta i saobraćajnice. S obzirom da je privremeni objekat tužilje porušen zbog privođenja zemljišta nameni, u skladu sa aktima organa tužene, tužena je bila ovlašćena da preko svojih organa naloži rušenje privremenog objekta, u skladu sa članom 147. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“ 24/2011), pri čemu nije od značaja što je rušenje objekta naloženo na osnovu rešenja tužene koje nije bilo pravnosnažno, s obzirom da je stavom 5. ovog člana propisano da žalba na rešenje građevinskog inspektora ne zadržava izvršenje. Tužilja je bila upoznata da je odlukama organa tužene dobila dozvolu za izgradnju privremenog objekta, sagrađenog na državnom zemljištu čiji je korisnik tužena, te da objekat može biti porušen u slučaju privođenja zemljišta nameni. Revizijom se tužilja neosnovano poziva na odredbu člana 197. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, s obzirom da se ova odredba nije odnosila na privremene objekte, niti je bila predviđena mogućnost legalizacije privremenih objekata, a takođe navedena odredba Zakona o planiranju i izgradnji prestala je da važi po osnovu odluke Ustavnog suda od 31.01.2013. godine („Službeni glasnik RS“ 50/2013 od 07.06.2013. godine), jer nije bila u saglasnosti sa Ustavom. Stoga se revizijom neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Biserka Živanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić