U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici iz porodičnih odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušica Lepojević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., ..., čiji je punomoćnik Filip Domazet, advokat iz ..., radi određivanja mere zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 449/17 od 07.09.2017. godine, na sednici održanoj 31.01.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 449/17 od 07.09.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Kragujevcu, presudom P2 271/16 od 17.03.2017. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužilje, tako što je tuženom izrekao meru zaštite od nasilja u porodici i zabranio pristup u kuću i dvorište tužiljinih roditelja u ..., u ulici ... broj ... i naložio uzdržavanje od svake vrste fizičkog i verbalnog uznemiravanja i pozivanja telefonom, a kojim se ponašanjem ugrožava telesni integritet i spokojstvo tužilje, pod pretnjom izvršenja i novčanog kažnjavanja (stav prvi izreke) i da će mere zaštite određene ovom presudom trajati godinu dana (stav drugi izreke). Obavezao je tuženog da naknadi tužilji troškove parničnog postupka u iznosu od 164.300,00 dinara (stav treći izreke).

Apelacioni sud u Kragujevcu, presudom Gž2 449/17 od 07.09.2017. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Osnovnog suda u Kragujevcu P2 271/16 od 17.03.2017. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP. U reviziji je ukazano na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP. Međutim, zbog navedene bitne povrede odredaba parničnog postupka, revizija se ne može izjaviti, jer nije propisana kao razlog za izjavljivanje revizije, odredbama člana 407. stav 1. tačka 1-3 ZPP. U reviziji je ukazano i na učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP u postupku pred prvostepenim sudom, kada se između ostalog navodi da je sud izveo dokaz saslušanjem direktora Centra za socijalni rad …, u ..., VV, koji nije bio predložen kao dokaz, niti pozvan na ročište, da je došlo do izmene veća a da postupak nije otpočet iznova i da je ročište od 23.11.2016. godine održano bez prisustva jednog člana veća. Međutim, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, revizija se može izjaviti samo ukoliko je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom, a ne i u postupku pred prvostepenim sudom u smislu odredbe člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su živele u bračnoj zajednici od 10.06.2012. godine u ..., iz koje imaju dvoje maloletne dece i to mal. GG rođenu ... godine i mal. DD rođenu ... godine. Posle zasnivanja bračne zajednice, tužilja i tuženi su sa mal. GG stanovali privatno, dok su se u porodičnu kuću roditelja tuženog preselili 20.02.2016. godine. Posle preseljenja u kuću roditelja tuženog, odnosi između stranaka su se pogoršali, tuženi je počeo više da konzumira alkohol i da u stanju alkoholisanosti vređa i omalovažava tužilju, govoreći joj da je loša majka, loša domaćica, prigovara da ništa ne radi i ponašao agresivno, tako što je preturao stolice, lupao vratima, pa se bojala da će je i fizički napasti. Ponašanje tuženog je postalo agresivnije prema tužilji kada je ostala u drugom stanju, drugi put u maju mesecu 2015. godine. Na navedeni način tuženi je ovakvo ponašanje ispoljio u prisustvu deteta mal. GG, tužilju zastrašivao i ucenjivao da će joj oduzeti decu. Majka tuženog je upućivala tužilji uvredljive reči, sa čime se on saglašavao, te su od nje tražili i da napusti kuću. Dana 22.03.2016. godine, tužilji su u posetu došli roditelji i brat, pa su sa tužiljom razgovarali o tome ko će čuvati decu, s obzirom da je tužilja posle porođaja bila lošeg zdravstvenog stanja, anemična, posle čega je majka tuženog rekla da ne može da čuva decu, a tuženi je počeo da vređa tužilju pred njenim roditeljima i bratom, govoreći joj da treba da napusti kuću. Tom prilikom, tužilja je otišla do krevetca gde je ležala njihova kćerka mal. DD, a kada je krenula da uzme DD, majka tuženog joj to nije dozvolila, a onda je tuženi počeo da udara tužilju po licu, tako što joj je udario tri šamara, da bi posle trećeg udarca pala. Brat ĐĐ je prišao tuženom i rekao da prestane da je tuče, a zatim pomogao tužilji da ustane i uzme dete. Roditelji tužilje su videli da je tuženi udario tužilju. Tužilja je odmah uzela osnovne stvari za mal. DD, pa je sa roditeljima izašla iz kuće u sobnim papučama. Mal. GG je za to vreme plakala, tužiljin brat je hteo da je uzme i povede sa njima, što tuženi nije dozvolio i isti su uz viku tuženog i njegove majke napustili kuću oko ponoći. Bilo je kasno i morali su hitno da nahrane i smeste mal. DD koja je tada imala oko 15 dana. Tužilja je bila vidno uznemirena, a događaj je sutradan prijavila PU u … . Tužilja je usled udarca nekoliko dana imala probleme sa vratom, odnosno grlom, nije mogla da priča, niti je išla lekaru, jer joj je zdravstvena knjižica ostala u kući tuženog. Tuženi je mal. GG predao tužilji po privremenoj meri donetoj u ovom postupku, kao i njene lične stvari i stvari mal. DD. Iz izveštaja Centra za socijalni rad od 01.03.2017. godine, kao i izjašnjenja direktora Centra na ročištu održanom 17.03.2017. godine, utvrđeno je da kod tužilje nisu uočeni znaci koji ukazuju na smetnje u mentalnom funkcionisanju i manifestnom ponašanju, da prilikom savetodavnog rada sa tužiljom od strane stručnog tima, povodom nasilja u porodici, tužilja je opisala nasilje koje je nad njom vršio tuženi 22.03.2016. godine, na isti način kao i u tužbi, odnosno da joj je tuženi posle rasprave udario tri šamara, da je od trećeg šamara pala, da joj je brat pomogao da ustane, posle čega je sa roditeljima, bratom i mal. DD uzela samo osnovne stvari i napustila kuću, pri čemu nije uspela da povede mal. GG koju su tuženi i njegova majka sklonili u drugu sobu. Tužilja i sada ima strah od tuženog i mišljenje Centra je da je celishodno izreći obe mere zaštite od nasilja, zabranu daljeg uznemiravanja i meru zabrane tuženom približavanja mestu stanovanja tužilje, kao i da se viđanje dece sa tuženim odvija u kontrolisanim uslovima, kako se ne bi ponovilo nasilje.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni ovoga suda, pravilno je usvojen tužbeni zahtev tužilje, kojim je tuženom izrečena mera zaštite od nasilja u porodici, na način bliže opisan u izreci prvostepene presude, zbog čega nisu od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Naime, pravilan je zaključak da u radnjama tuženog ima obeležja nasilja u porodici u smislu člana 197. Porodičnog zakona („Sl. glasnik RS“, br.18/05, 72/11 i 6/15) zato što je zbog opisanog ponašanja tuženog prema tužilji 22.03.2016. godine, kada je posle rasprave tuženi udario tužilji tri šamara, bio ugrožen njen telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo, zbog čega je i pravilno izrečena mera zaštite od nasilja u porodici u smislu člana 198. Porodičnog zakona.

Pri tome, kako se odbija kao neosnovana revizija tuženog, to nije neophodno dalje detaljno obrazlagati ovu presudu u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić