Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu u odnosu na stav prvi i treći njene izreke, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitnih povreda iz člana 374. stav 1. ZPP na koje sadržina revizije ukazuje. Pobijana presuda je jasna, potpuna i neprotivrečna. Sadrži razloge o bitnim činjenicama i navedeni razlozi saglasni su stanju u spisima, pa nema razloga zbog kojih se presuda ne bi mogla ispitati.

Prema činjeničnom utvrđenju tužilja je sa tuženim počev od 19.01.2012.godine zaključila više ugovora o radu na određeno vreme bez prekida. Ugovorom o radu od 19.01.2012.godine tužilja je zasnovala radni odnos na određeno vreme počev od 20.01.2012.godine po kom ugovoru je radila 3 meseca, zatim Ugovorom o radu od 19.04.2012.godine zasnovala je radni odnos na određeno vreme do 6 meseci počev od 20.04.2012.godine i radila 6 meseci. Tužilji je rešenjem tuženog od 19.10.2012.godine prestao radni odnos sa danom 19.10.2012.godine zbog isteka roka za koji je zasnovan. Ugovorom o radu od 19.10.2012.godine tužilja je ponovo zasnovala radni odnos na određeno vreme počev od 20.10.2012.godine i radila 25 dana. Rešenjem tuženog od 14.11.2012.godine tužilji je radni odnos prestao zaključno sa danom 14.11.2012.godine istekom roka za koji je zasnovan. Ugovorom o radu od 15.11.2012.godine tužilja je zaključila radni odnos na određeno vreme radi zamene privremeno odsutne zaposlene do povratka zaposlene sa porodiljskog odsustva. Rešenjem tuženog broj … od 25.06.2013.godine tužilji je prestao radni odnos kod tuženog zaključno sa danom 05.07.2013.godine. U obrazloženju ovog rešenja navodi se da je tužilji radni odnos prestao zbog povratka odsutnog radnika BB sa porodiljskog odsustva. Na osnovu zaključenih ugovora o radu tužilja je kod tuženog obavljala poslove ... u službi ... OJ Doma zdravlja Zdravstvenog centra u ....

Na osnovu ovako utvđenog činjeničnog staa nižestepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje za poništaj rešenja tuženog o prestanku radnog odnosa.

Odredbom člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/2005 i 61/2005) propisano je da se radni odnos zasniva na vreme čije je trajanje unapred određeno, kada su u pitanju: sezonski poslovi, na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme i slično. Za vreme trajanja tih potreba s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili sa prekidima ne može trajati duže od 12 meseci (1) pod prekidom iz stava 1. ovog člana ne smatra se prekid rada kraći od 30 radnih dana (2) radni odnos na određeno vreme radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog može se zasnovati do povratka privremeno odsutnog zaposlenog (3) radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje 5 radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan (4). Odredbom člana 175. stav 1. tačka 1. Zakona o radu propisano je da radni odnos prestaje istekom roka za koji je zasnovan.

Polazeći od navedenih odredaba Zakona o radu, a kod utvrđenih činjenica da je tužilja po osnovu prva tri ugovora o radu na određeno vreme, po Ugovoru od 19.01.2012.godine radila 3 meseca, po Ugovoru od 19.04.2012.godine 6 meseci i po Ugovoru od 19.10.2012.godine 25 dana, ukupno 9 meseci i 25 dana i nakon toga po Ugovoru od 15.11.2012.godine po drugom osnovu – radi zamene privremeno odsutnog radnika koji se nalazio na porodiljskom odsustvu radila ukupno još 7 meseci i 20 dana, nakon čega joj je prestao radni odnos kod tužnog osporenim rešenjem od 25.06.2013.godine sa danom 05.07.2013.godine, zbog povratka odsutnog radnika sa porodiljskog odsustva, sledi da nisu bili ispunjeni uslovi za preobražaj radnog odnosa tužilje zasnovanog na određeno vreme kod tuženog u radni odnos na neodređeno vreme. Dakle, tužilja po osnovu prva tri ugovora nije radila duže od 12 meseci niti je nastavila da radi najmanje 5 radnih dana, po isteku roka za koji je zasnovala radni odnos na određeno vreme, pa nisu ni bili ispunjeni uslovi u smislu citirane odredbe člana 37. stav 4. Zakona o radu za prerastanje radnog odnosa u radni odnos na neodređeno vreme. Po poslednjem ugovoru tužilja je radila na određeno vreme radi zamene odsutnog radnika i danom povratka odsutnog radnika osporenim rešenjem o prestanku radnog odnosa tužilji je prestao radni odnos kod tuženog zasnovan po ovom osnovu.

Pravilno zaključuje nižestepeni sud da u situaciji kada je tužilja na određeno vreme kod tuženog radila po dva različita osnova, rad na određeno vreme, tužilje po jednom osnovu ne može priračunavati vremenu trajanja radnog odnosa na određeno vreme, kada je radila po drugom osnovu, odnosno radi zamene odsutne zaposlene, te nisu bili ispunjeni uslovi za zasnivanje radnog odnosa tužilje kod tuženog na neodređeno vreme i da je pobijanim rešenjem tuženog pravilno tužilji prestao radni odnos kod tuženog.

U reviziji se ponavljaju navodi koji su isticani u žalbi i koji su bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda. Kako se njima ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost nižestepene odluke, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci ove presude.

Pravilna je odluka u delu o troškovima doneta pravilnom primenom člana 154. i 155. a u vezi člana 165. ZPP.

Kako je revizija tužilje odbijena, to tužilji ne pripadaju troškovi revizijskog postupka.

Predsednik veća - sudija

Snežana Andrejević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić