Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se ona može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod TP na veliko i malo „VV“ u ... na neodređeno vreme. Kod tuženog je privremeno upućena na rad na osnovu rešenja br. 01-243/1 od 12.06.2006. godine i od 01.10.2006. godine. Tužilja je sa tuženim zaključila Ugovor o radu br. 26/6 od 02.10.2006. godine, a Aneksima Ugovora o radu više puta joj je produžavan rad kod tuženog. Tužilja je bila neprekidno na bolovanju od 15.05.2008. godine do 22.04.2010. godine, a nakon 23.04.2010. godine tuženom se obraćala pismeno da joj se odobri korišćenje godišnjeg odmora od 23.04.2010. godine. Tuženi je rešenjem 1-26/06, bez datuma, tužilji otkazao Ugovor o radu br. 26/6 od 02.10.2006. godine, a radni odnos joj je prestao 14.08.2010. godine, danom prijema ovog rešenja. Pobijanim rešenjem tužilji su stavljene na teret povrede radne discipline iz člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, člana 111. stav 1. alineja 2. i 6., člana 112. stav 1. alineja 2., 5. i 13. Pravilnika o radu tuženog, zbog nepoštovanja radne discipline koja se sastoji u nepoštovanju organizacije rada, uslova i pravila ponašanja kod poslodavca i neispunjavanje obaveza iz radnog odnosa, nedostavljanje potvrde o privremenoj sprečenosti za rad u periodu od 23.04.2010. godine zaključno sa 12.07.2010. godine. Inspektor rada je doneo rešenje 24.12.2010. godine, kojim je odloženo izvršenje rešenja o otkazu ugovora o radu tužilji, do pravnosnažnosti sudske odluke. Tuženi je tužilji 05.01.2011. godine dostavio ponudu o izmeni ugovornih uslova rada kao i aneks ugovora o radu po kome je tužilja raspoređena na poslove …, koje tužilja nije potpisala. Pre donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa, tužilji je dostavljeno pismeno upozorenje 12.07.2010. godine, o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, a iako tužilja nije član sindikata, zatraženo je i mišljenje sindikata.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilnom primenom odredbe člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05 i 61/05) odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu tužilji i vraćanja na rad, kao i u delu naknade štete u kome je tužba odbačena.

Odredbom člana 179. stav. 1. tačka 3. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to: ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Naime, poštovanje radne discipline podrazumeva obavezu zaposlenog da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi i da poštuje organizaciju rada, što podrazumeva obavezu poštovanja radnog vremena, zatim savesno, odgovorno i blagovremeno ispunjavanje obaveza svog radnog mesta, kao i odgovarajuće ponašanje zaposlenog na radu i u vezi sa radom, prema poslodavcu i prema ostalim zaposlenima. Posledice nepoštovanja radne discipline i nesavesnog, nezakonitog ili neblagovremenog ispunjavanja obaveza svog radnog mesta, regulisane su Zakonom o radu i Ugovorom o radu, koji zaključuju poslodavac i zaposleni.

Osnov za prestanak radnog odnosa, u skladu sa odredbom 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, je između ostalog i neopravdano izostajanje sa posla, što podrazumeva odsustvo s posla protivno propisima o radnim dužnostima, uz svest zaposlenog o nedopustivosti takvog ponašanja. Svest zaposlenog ceni se prema objektivno ispoljenim voljnim elementima i postupcima, koji se očekuju od savesnog radnika u normalnom toku zbivanja. To znači da je za zakonit prestanak radnog odnosa neophodno da radnik objektivno ima saznanje da izostajanje s posla vodi prestanku radnog odnosa a da svojim postupanjem ispolji volju za nastupanje ove posledice.

Imajući ovo u vidu, kao i činjenicu da je tužilja izostala sa posla u periodu od 23.04.2010. godine do 12.07.2010. godine, da se nakon 23.04.2010. godine tuženom obraćala pismeno da joj se odobri korišćenje godišnjeg odmora od 23.04.2010. godine, kao i da joj odmor nije odobren, to je pravilan zaključak sudova da je tužilja ovakvim ponašanjem, svojom krivicom, učinila povredu radne obaveze utvrđenu ugovorom o radu, a da je njeno ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod tuženog kao poslodavca, zbog čega je i otkaz ugovora o radu tužilji zakonit, u skladu sa odredbom člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu.

Prilikom donošenja rešenja ispoštovana je i odredba člana 180. stav 1. Zakona o radu, s obzirom da je donošenju rešenja prethodilo pismeno upozorenje tužilji o postojanju razloga za prestanak radnog odnosa, a koje je dostavljeno i sindikatu radi davanja mišljenja.

Pravilno je odbačena tužba u delu zahteva tužilje za isplatu novčanih potraživanja po osnovu nezakonitog otkaza, budući da tužilja nije postupila po nalogu suda i u ostavljenom roku nije uplatila predujam radi izvođenja dokaza ekonomsko-finansijskog veštačenja radi utvrđivanja visine novčanog potraživanja tužilje. Takođe, i u slučaju da je utvrđen iznos naknade štete, na ime izgubljene zarade za sporni period, bez uticaja je na konkretnu pravnu stvar, budući da je otpao osnov za takvo potraživanje pri činjenici da je odbijen zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu.

Navode u reviziji kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, s obzirom da se iz ovih razloga revizija ne može izjaviti (član 407. stav 2. ZPP).

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić