Испитујући правилност побијане пресуде, на основу члана 408., у вези са чланом 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14), Врховни касациони суд је нашао да је ревизија основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Супротно наводу ревидента побијаном пресудом је одлучено о спору из чл.1.Закона о парничном поступку.

Према утврђеном чињеничном стању тужилац је од 2003.године, био запослен у Министарству одбране Републике Србије. Споразумом о преузимању закљученим између тог министарства и Министарства Унутрашњих послова, дана 01.07.2010. године, тужилац је засновао радни однос у Министарству унутрашњих послова Републике Србије. На дан 07.01.2013. године, тужилац је навршио 10 година непрекидног рада (у оба Министарства), а просечна нето зарада за новембар 2012. године, износила је 42.395,00 динара.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања првостепени суд је одбио тужбени захтев јер тужилац није доказао да је послодавцу подносио захтев за исплату јубиларне награде, нити да је искористио сва правна средства у управном поступку и у управном спору ради остварења права на исплату јубиларне награде.

Другостепени суд је преиначио првостепену пресуду и усвојио тужбени захтев, налазећи да тужиоцу, који је остварио 10 година непрекидног рада у државним органима, према члану 120 Закона о раду у вези члана 26. Посебног колективног уговора за државне органе, припада право на исплату јубиларне новчане награде.

Основано се ревизијом указује да је у побијаној пресуди погрешно примењено материјално право, зато што се у конкретном случају не могу применити одредбе Посебног колективног уговора за државне органе , с обзиром да је у међувремену 01.01.2012.године, донет Посебан колективни уговор за полицијске службенике.

Наиме, послодавац може запосленима да утврди право на исплату јубиларне награде општим актом, односно уговором о раду (чл.120.ЗОР-а). Одредбом члана 26. Посебног колективног уговора за државне органе, запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне нето зараде по запосленом у привреди РС према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, с тим што се висина новчане награде увећава за 25% при сваком наредном остваривању тог права. Јубиларном годином рада сматра се година у којој запослени навршава 10,20,30 и 40 година рада проведених у радном односу код послодавца, без обзира на то у ком државном органу је запослени остваривао права из радног односа.Јубиларна награда додељује се на дан државности Републике Србије. Посебним колективним уговором за полицијске службенике („Службени гласник РС“ бр.18/2011), који је у примени од 01.01.2012. године, а чији је потписник тужена (у члану 39. став 1. тачка 1.), утврђено је право запосленог на исплату јубиларне награде за непрекидан рад у Министарству унутрашњих послова за 10 година рада у висини једне просечне плате исплаћене у МУП-у, у месецу који претходи месецу исплате јубиларне награде.

Имајући у виду да је тужилац од 2003.године до 01.07.2010. године, радио у Министарству одбране, када је засновао радни однос у Министарству унутрашњих послова, на њега се не може применити „продужено“ дејство ПКУ-а за државне службенике,који је важио до 01.01.2012.године, јер до тог датума тужилац није испунио услов од 10 година рада у државним органима. То право тужиоцу не припада ни по Посебном колективном уговору за полицијске службенике, јер је право на исплату јубиларне награде, условљено непрекидним радом у Министарству унутрашњих послова, а он код тужене није радио 10 година непрекидно.

На основу члана 416. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Предраг Трифуновић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић