Противна странка у одговору на захтев наводи да тужени орган своје становиште везује за изјаве ББ и ВВ који изјављују да после повлачења јединица ЈНА нису били претпостављене старешине АА и да је АА према извештају ВРЦ-а ССНО Београд последњу плату примио 06.11.1992. године. После повлачења јединица ЈНА из Републике Хрватске, бивше Републике СФРЈ, дана 19.05.1992. године АА је као официр ЈНА остао на служби у Гарнизону Петриња у саставу Војске Републике Српске Крајине. Истиче да плата није исплаћивана преко текућег рачуна, већ је исплаћивана у јединицама. О овој околности је приложена изјава ГГ припадника ВП 9142 Петриња. После одласка ЈНА из Републике Хрватске остао је на дужности команданта Трећег батаљона 31 бригаде ТО. Претпостављени старешина му је био потпуковник ДД. На овој дужности остаје до формирања Војске Републике Српске Крајине и тада прелази са својом јединицом у састав Војне поште 9142 Петриња која је била у саставу 31 пешадијске бригаде Војске Крајине. Тада му је командант био потпуковник ЂЂ. Ово су битни сведоци и старешине али Министарство одбране ни у једном од сада спроведеном управном поступку их није саслушало. Из Хрватске се вратио у Србију дана 05.08.1995. године после чега је остао као официр ЈНА нераспоређен у Војсци Југославије, па у Војсци ДЗ СЦГ, па и након тога у Војсци Србије. Предлаже да суд захтев као неоснован одбије.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду у границама захтева, а у смислу члана 54. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' 111/09), Врховни касациони суд је нашао:

Захтев је неоснован.

Према разлозима образложења побијане пресуде тужени орган је оспорену наредбу донео у извршењу пресуде Управног суда 7 У 704/11 од 17.04.2014. године и при том није поступио по обавезним упутствима из исте. У поновном поступку тужени орган није у оспореној наредби навео довољне разлоге који с обзиром на стање у списима и наведене прописе упућује на решење какво је дато у диспозитиву, односно није у свом образложењу навео податке из којих би се могло закључити да је чињенично стање правилно утврђено, јер је у диспозитиву наведено да је тужиоцу престала професионална војна служба дана 30.09.1992. године на основу члана 110. став 1. тачка 3. Закона о Војсци Србије због неоправданог изостанка са службе пет дана непрекидно, а у образложењу оспорене наредбе није наведено на основу којих доказа је утврђена ова одлучна чињеница. По налажењу Управног суда, тужени орган је повредио правила поступка прописана одредбом члана 199. став 2. Закона о општем управном поступку будући да разлози из образложења оспорене наредбе, као ни докази у списима предмета, не упућују на решење како је дато у диспозитиву.

Оцењујући законитост побијане пресуде, Врховни касациони суд налази да је иста донета без повреде правила поступка и уз правилну примену материјалног права. Побијаном пресудом оцењена су сва питања и околности које су могле да буду од утицаја на законитост оспорене наредбе, а образложење побијане одлуке садржи јасне и одређене разлоге којима се суд руководио при оцени законитости оспореног решења, које у свему прихвата и овај суд.

Суд је ценио наводе захтева и нашао да су исти без утицаја на другачију оцену законитости побијане пресуде јер се из списа предмета види да је оспорена наредба донета у извршењу пресуде 7 У 704/11 од 17.04.2014. године и да тужени орган у поновном поступку није поступио по обавезним примедбама из наведене пресуде, односно није утврдио период када је тужилац неоправдано изостао са службе пет радних дана непрекидно, при чему је као разлог престанка професионалне војне службе у оспореној наредби навео неоправдани изостанак са службе пет радних дана непрекидно.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу члана 55. став 1. Закона о управним споровима, одлучио као у диспозитиву пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

дана 12.10.2017. године, Узп 284/2017

Записничар                                                                                                                     Председник већа – судија

Рајка Милијаш,с.р.                                                                                                       Мирјана Ивић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић