Истом пресудом, окривљени је обавезан на плаћање трошкова прекршајног поступка у паушалном износу од 1.200,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудне наплате.

Пресудом Прекршајног апелационог суда у Београду 14-Прж бр.28018/18 од 25.12.2018. године, поводом жалбе окривљеног АА, а по службеној дужности, пресуда Прекршајног суда у Београду, Одељења у Барајеву I-Пр-196-11588/17 од 05.11.2018. године преиначена је у погледу правне квалфикације прекршаја, тако што су радње окривљеног АА, описане у изреци првостепене пресуде, правно квалификоване као прекршај из члана 332а став 1. тачка 4. Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник РС“, бр. 24/18 и 41/18), а у преосталом, непреиначеном делу, првостепена пресуда је потврђена, док је жалба окривљеног АА одбијена као неоснована.

Против наведених правноснажних пресуда, Републички јавни тужилац поднео је захтев за заштиту законитости, због битне повреде одредаба прекшајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4. у вези члана 161. став 1. Закона о прекршајима, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијане пресуде и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак.

Након што је поступио у смислу одредбе члана 286. став 2. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'', број 65/2013), Врховни касациони суд је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца је основан.

Основано се у захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца истиче да су правноснажним пресудама учињене битне повреде одредаба прекшајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4. у вези члана 161. став 1. Закона о прекршајима.

Одредбом члана 93. став 3. Закона о прекршајима прописано је да окривљени има право да се брани сам или уз стручну помоћ браниоца кога сам одабере.

Чланом 161. став 1. истог закона, прописано је да, ако окривљени има браниоца, све одлуке од чијег достављања тече рок за жалбу – доставиће се само браниоцу, а ако их има више, само једном од њих, и тиме се достављање окривљеном сматра извршеним, а према члану 259. став 1. Закона, жалбу могу изјавити окривљени, бранилац и подносилац захтева.

Према стању у списима, првостепени суд своју пресуду није доставио браниоцу окривљеног – адвокату Милошу Кукурековићу из ..., већ само окривљеном АА, а на који начин је повредио право одбране окривљеног.

Наиме, из списа предмета утврђује се да је првостепена пресуда достављена окривљеном дана 26.11.2018. године, на коју пресуду је окривљени изјавио жалбу дана 04.12.2018. године препорученом пошиљком, а у списима предмета налази се и поднесак окривљеног који је 04.12.2018. године упућен суду препорученом пошиљком и који је примљен у првостепеном суду 05.12.2018. године, а којим окривљени обавештава суд да је у року за жалбу ангажовао адвоката Милоша Кукурековића из ..., улица ..., те да доставља пуномоћје за наведеног браниоца, са молбом да суд и браниоцу достави првостепену пресуду од 05.11.2018. године.

Међутим, првостепени суд, иако на описани начин обавештен у оквиру жалбеног рока окривљеног да је окривљени ангажовао браниоца, браниоцу окривљеног није доставио првостепену пресуду донету дана 05.11.2018. године. Наведени пропуст, који приликом разматрања списа пре одлучивања о жалби коју је против првостепене пресуде изјавио окривљени лично, није уочио ни другостепени суд, нити је наложио првостепеном суду да га отклони, имао је за последицу да је браниоцу окривљеног ускраћена могућност да као овлашћено лице за подношење редовног правног лека против првостепене пресуде прекршајног суда, сходно одредби члана 259. став 1. Закона о прекршајима, поднесе жалбу у корист окривљеног. Тиме је повређено право одбране окривљеног АА у жалбеном поступку, што је утицало на законито и правилно доношење другостепене одлуке и учињена је на штету окривљеног битна повреда одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4. у вези члана 161. став 1. Закона о прекршајима, што се основано истиче у поднетом захтеву.

Због учињене битне повреде одредаба прекршајног поступка, побијане пресуде би требало укинути и предмет вратити првостепеном суду на поновно одлучивање.

Међутим, како је окривљени прекршај који му је стављен на терет, према изреци првостепене пресуде, учинио дана 27.03.2017. године, то је истеком дана 27.03.2019. годне наступила апсолутна застарелост прекршајног гоњења у конкретном случају, сходно одредби члана 84. став 1. и став 7. Закона о прекршајима.

Наиме, одредбом члана 84. став 1. Закона о прекршајима, прописано је да се прекршајни поступак не може покренути ако протекне једна година од дана када је прекршај учињен, а одредбом става 7. истог члана, прописано је да прекршајно гоњење застарева у сваком случају кад протекне два пута онолико времена колико се по закону тражи за застарелост гоњења.

Како се застарелост прекршајног гоњења рачуна од дана учињеног прекршаја, то је у конкретном случају застарелост наступила истеком дана 27.03.2019. године, а из којих разлога је Врховни касациони суд преиначио побијане пресуде тако што је прекршајни поступак против окривљеног обуставио, на основу члана 287. став 4. у вези са чланом 248. став 1. тачка 6. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'', број 65/2013).

Одлука о трошковима поступка донета је на основу члана 141. став 2. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'', број 65/2013).

Са свега изложеног донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                                                                               Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                          Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић