Надлежност Врховног касационог суда установљена је са почетком рада суда од 2010. године али је проширена са изменама и допунама Закона о уређењу судова, чија примена је отпочела од 21. маја 2014. године, и трајала до 31. децембра 2015. године. Ступањем на снагу Закона о заштити права на суђење у разумном року 01. јануара 2016. године, надлежност суда у тој материји детаљније је уређена.
Надлежност Врховног касационог суда је, с обзиром на положај тог суда, као највишег у Републици Србији, Законом одређена у два основна правца деловања, у суђењу и изван суђења.
Врховни касациони суд је надлежан да одлучује у суђењу:
- о ванредним правним средствима изјављеним на одлуке судова Републике Србије и у другим стварима одређеним законом,
- о сукобу надлежности између судова, ако за одлучивање није надлежан други суд,
- и о преношењу надлежности ради лакшег вођења поступка или других важних разлога.
Надлежност Врховног касационог суда изван суђења:
- обезбеђује јединствену судску примену права и једнакост странака у судским поступцима;
- разматра примену закона и других прописа и рад судова;
- именује судије Уставног суда;
- даје мишљење о кандидату за председника Врховног касационог суда
- и врши друге надлежности одређене законом.
Врховни касациони суд у материји заштите права на суђење у разумном року одлучује:
- о приговору ради убрзавања поступка (приговор);
- о жалби.
