Уставне и законске одредбе

Уставне одредбе

Владавина права је основна претпоставка Устава и почива на неотуђивим људским правима. Владавина права се остварује слободним и непосредним изборима, уставним јемствима људских и мањинских права, поделом власти, независном судском влашћу и повиновањем власти Уставу и закону (Устав Републике Србије, „Службени гласник Републике Србије“, број 98/2006 и 115/2021).

Судови су државни органи, самостални и независни у свом раду. Суде на основу Устава, закона и других општих аката, када је то предвиђено законом, и на основу општеприхваћених правила међународног права и потврђених међународних уговора.

Улога и значај судске власти је у праву свакога на судску заштиту, ако му је повређено или ускраћено неко људско или мањинско право зајемчено Уставом, као и праву на уклањање последица које су повредом настале.

Нарочито судовима, од свих државних органа, Устав је одредио да су при ограничавању људских и мањинских права, дужни да воде рачуна о суштини права које се ограничава, важности сврхе ограничења, природи и обиму ограничења, односу ограничења са сврхом ограничења и о томе да ли постоји начин да се сврха ограничења постигне мањим ограничењем права.

Судска власт је јединствена на територији Републике Србије и припада судовима опште и посебне надлежности. Оснивање, организацију, надлежност, уређење и састав судова Устав је препустио да се уреде законом, с тим да се не могу оснивати привремени, преки или ванредни судови. Врховни суд je највиши суд у Републици Србији, са седиштем у Београду.

Носиоци судске власти су судије. Судија је у вршењу судијске функције независан и потчињен само Уставу и закону. Сваки утицај на судију у вршењу судијске функције је забрањен.

По правилу, судије врше своју функцију у суду за који су изабрани и само уз своју сагласност могу бити упућени на рад у други суд, други државни орган или установу.

У погледу имунутета, Уставом је прокламовано начело да судија не може бити позван на одговорност за изражено мишљење или гласање приликом доношења судске одлуке, осим ако се ради о кривичном делу кршења закона од стране судије. Судија не може бити лишен слободе у поступку покренутом због кривичног дела учињеног у обављању судијске функције без одобрења Високог савета судства.

Забрањено је политичко деловање судија. Законом се уређује које су друге функције, послови или приватни интереси неспојиви са судијском функцијом.

Судске одлуке се доносе у име народа. Судске одлуке се заснивају на Уставу, закону, потврђеном међународном уговору и пропису донетом на основу закона. Судске одлуке су обавезне за све и не могу бити предмет вансудске контроле. Судску одлуку може преиспитивати само надлежни суд, у законом прописаном поступку. 

Законске одредбе

Закони који уређују судску власт и битне појмове везане за функционисање судова су Закон о уређењу судова, Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава и Закон о судијама.

Судска власт припада судовима и независна је од законодавне и извршне власти.

Судови су самостални и независни државни органи који штите слободе и права грађана, законом утврђена права и интересе правних субјеката и обезбеђују уставност и законитост.

Судови суде на основу Устава, закона и других општих аката, када је то предвиђено законом, општеприхваћених правила међународног права и потврђених међународних уговора.

Ради чувања ауторитета и непристрасности суда забрањено је коришћење јавног положаја и јавно иступање којим се утиче на ток и исход судског поступка.

Судови су дужни једни другима да пружају правну помоћ и сарађују, а други државни органи и организације су дужни да судовима достављају потребне податке.

Судске одлуке су обавезне за све и не могу бити предмет вансудске контроле. Судску одлуку може преиспитивати само надлежни суд у законом прописаном поступку. Свако је дужан да поштује извршну судску одлуку.

Судска надлежност одређена је Уставом и законом. Законом о уређењу судова утврђено је да суд не може одбити да поступи и одлучује о ствари за коју је надлежан. И надлежност међу судовима различите врсте разграничена је тим законом, као и оснивање, организација, уређење и састав судова.

Мрежа судова уређена је Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, с тим да ће седишта и подручја судова који су надлежни за територију Косова и Метохије, бити уређени посебним законом.

Носиоци судске власти су судије. Судије врше своју функцију као сталну, изузев када се први пут бирају. По правилу, судије врши своју функцију у суду за који су изабрани и само уз своју сагласност могу бити упућени на рад у други суд, други државни орган или установу. Положај судија, однос судијске функције и других служби, послова и поступања, њихов избор и престанак судијске функције уређени су Законом о судијама.