Пресудом Вишег суда у Крагујевцу Кж1 235/19 од 09.12.2019. године одбијене су као неосноване жалбе Основног јавног тужиоца у Крагујевцу, окривљених АА и ББ и заједничког браниоца окривљених и пресуда Основног суда у Крагујевцу К 213/18 од 09.04.2019. године, потврђена.

Бранилац окривљених АА и ББ, адвокат Стефан Симић, против напред наведених правноснажних пресуда поднео је захтев за заштиту законитости због повреде одредаба кривичног поступка и због повреде кривичног закона, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, али пред измењеним већем.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости доставио Републичком јавном тужиоцу у смислу члана 488. став 1. ЗКП, Врховни касациони суд је одржао седницу већа сходно одредби члана 490. ЗКП, о којој није у смислу члана 488. став 3. ЗКП обавештавао странке, јер није нашао да би њихово присуство било од значаја за доношење одуке, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним пресудама, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Бранилац окривљених у поднетом захтеву за заштиту законитости, без нумерисања конкретне повреде закона због које је подношење захтева дозвољено окривљеном преко браниоца, указује да се правноснажне пресуде заснивају на доказима на којима се не могу заснивати, а то је налаз и мишљење ВВ дипломираног биолога од 14.02.2018. године и његов исказ са главног претреса, за које лице не постоје основна процесна претпоставка, а то је да се именовани уопште налази на списку сталних судских вештака у области за коју је дао стручни налаз и мишљење, на који начин указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.

Из списа предмета се утврђује да су пресудом Основног суда у Крагујевцу К 213/18 од 09.04.2019. године окривљени АА и ББ оглашени кривим због кривичног дела убијање и злостављање животиња у саизвршилаштву из члана 269. став 2. у вези става 1. у вези члана 33. КЗ, а да је пресуда заснована, између осталог и на налазу и мишљењу ВВ од 14.02.2018. године, дипломираног биолога и његовом исказу са главног претреса, када се изјашњавао о томе да ли су и на који начин предметне животиње биле мучене и злостављане. Даље, из списа предмета се утврђује да је првостепена пресуда потврђена пресудом Вишег суда у Крагујевцу Кж1 235/19 од 09.12.2019. године.

Одредбом члана 113. став 1. ЗКП прописано је да ће орган поступка одредити вештачење када је за утврђивање или оцену неке чињенице у поступку потребно стручно знање.

Одредбом члана 114. став 1. ЗКП прописано је да је вештак лице које располаже потребним стручним знањем за утврђивање или оцену неке чињенице у поступку.

Одредбом члана 114. став 3. ЗКП, прописано је да ако за неку врсту вештачења постоје вештаци са списка сталних вештака, други вештаци се могу одредити само ако постоји опасност од одлагања или ако су стални вештаци спречени или ако то захтевају друге околности.

Како се лице ВВ не налази у регистру сталних судских вештака Министарства правде Републике Србије, односно исти решењем Министарства правде, није постављен за сталног судског вештака из области биологије и екологије, те како у конкретном случају не постоје друге околности које оправдавају ангажовање других вештака мимо списка сталних судских вештака, сходно члану 114. став 3. ЗКП, то је по оцени Врховног касационог суда, приликом доношења нижестепених пресуда, учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, јер се вештачење обављено од стране наведеног стручњака из области биологије и екологије, у конкретном случају, не може сматрати доказом који је изведен у складу са одредбама ЗКП па се на истом не могу ни заснивати судске одлуке.

Стога је Врховни касациони суд као основан усвојио захтев за заштиту законитости заједничког браниоца окривљених АА и ББ, побијане пресуде укинуо и предмет вратио првостепеном суду, који ће приликом поновног суђења имати у виду примедбе изнете у овој пресуди, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку.

Са изнетих разлога, на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                    Председник већа-судија

Јелена Петковић-Милојковић,с.р.                                                                           Радмила Драгичевић Дичић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић