Пресудом Вишег суда у Зајечару Кж1 158/20 од 23.11.2020. године, усвојена је жалба браниоца окривљеног АА, у погледу правне оцене кривичног дела и одлуке о казни па је преиначена пресуда Основног суда у Зајечару К број 224/20 од 10.09.2020. године тако што је Виши суду у Зајечару радње окривљеног АА описане у изреци пресуде за које је оглашен кривим, правно квалификовао као продужено кривично дело насиље у породици из члана 194. став 1. у вези члана 61. КЗ за које дело га је, применом одредби члана 4. став 2, 42, 45, 54, 63. КЗ осудио на казну затвора у трајању од 2 године, у коју казну му је урачунато време проведено у притвору почев од 11.07.2020. године до упућивања у установу за издржавање казне по пресуди К број 224/20 од 10.09.2020. године, а сходно члану 63. КЗ, док је у осталом делу пресуда остала неизмењена.

Против пресуде Вишег суда у Зајечару Кж1 158/20 од 23.11.2020. године захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Родољуб Ђорђевић, због повреде закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, у вези са чланом 54. и 55а КЗ, са предлогом да Врховни касациони суд побијану пресуду преиначи и окривљеног АА због кривичног дела из члана 194. став 1. КЗ осуди на ублажену казну.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој није обавестио јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП).

На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудом против које је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА је неоснован.

Бранилац окривљеног АА, у захтеву наводи да је приликом одмеравања казне према окривљеном примењена одредба члана 55а КЗ који се односи на вишеструки поврат који се цени приликом одмеравања казне, а да у конкретном случају за то нису били испуњени услови прописани тим чланом.

Из пресуде Вишег суда у Зајечару Кж1 158/20 од 23.11.2020. године произилази да је овај суд окривљеном АА казну затвора изрекао применом члана 4. став 2, 42, 45, 54. и 63. КЗ уз урачунавање у казну затвора времена проведеног у притвору, а да је суд приликом одмеравања казне окривљеном АА од отежавајућих околности ценио да је осуђиван и да је специјални повратник.

По налажењу Врховног касационог суда у конретном случају, приликом одмеравања казне у односу на окривљеног АА није ни примењена одредба члана 55а КЗ, која се односи на одмеравање казне у случају вишеструког поврата, већ су само цењене отежавајуће околности-да је овај окривљени осуђиван и да је специјални повратник, те наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, којима се указује на повреду закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, од стране Врховног касационог суда оцењени су као неосновани.

Врховни касациони суд се није упуштао у оцену истакнуте повреде закона из члана 54. КЗ, јер се иста односи на општа правила у одмеравању казне у погледу постојања отежавајућих и олакшавајућих околности на страни окривљеног, што представља повреду закона из члана 441. став 1. ЗКП и што не представља разлог због кога окривљени и његов бранилац могу поднети захтев за заштиту законитости.

Из напред наведених разлога донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                         Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                    Радмила Драгичевић Дичић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић