Указујући на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљеног Инела Чантрића у захтеву за заштиту законитости истиче да се побијана правноснажна пресуда заснива на доказу на коме се по одредбама Законика о кривичном поступку не може заснивати и то на записнику о саслушању окривљеног Ненада Сарића, у ПС Аранђеловац Ку 1611/2020 од 09.12.2020. године, са образложењем да су окривљени Ненад Сарић и Инел Чантрић, приликом изношења одбране у полицији имали истог браниоца, адвоката Анђелу Станишић, што је у супротности са одредбом члана 73. став 3. тачка 4) ЗКП, којом је прописано да бранилац не може бити бранилац саокривљеног који се у истом предмету терети за исто кривично дело, а адвокат Анђела Станишић је била бранилац и окривљеном Ненаду Сарићу који је изнео одбрану и признао извршење кривичног дела дана 09.12.2020. године у просторијама ПС Аранђеловац и окривљеном Инелу Чантрићу који се дана 10.12.2020. године бранио ћутањем, иако су као саизвршиоци одговарали за исто кривично дело.

Изнете наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Инела Чантрића, Врховни касациони суд оцењује као неосноване.

Одредбом члана 73. став 3. тачка 4) ЗКП, прописано је да бранилац не може бити бранилац саокривљеног који се у истом предмету терети за исто кривично дело, осим ако орган поступка закључи да то не би штетило интересима одбране.

Из списа предмета произлази да су окривљени Ненад Сарић и Инел Чантрић, против којих је поднета кривична пријава, ПУ Крагујевац, ПС Аранђеловац, број Ку 1611/2020 од 09.12.2020. године због постојања основа сумње да су као саизвршиоци учинили кривично дело убиство у покушају из члана 113. у вези члана 30. и члана 33. КЗ, у предистражном поступку приликом саслушања у полицији имали истог изабраног браниоца адвоката Анђелу Станишић, у којој фази поступка се окривљени Инел Чантрић, бранио ћутањем, док је окривљени Ненад Сарић, своју одбрану изнео.

Како се окривљени Инел Чантрић у предистражном поступку бранио ћутањем, дакле, није изнео своју одбрану, то супротности између његове и одбране окривљеног Ненада Сарића, није ни било, тако да, по оцени овога суда, заједнички бранилац није могао да штети интересима одбране окривљених који се у истом предмету терете за исто кривично дело. Колизија у одбранама окривљених је, по налажењу овога суда, могла постојати само у каснијим фазама поступка – у поступку истраге и на главном претресу, јер је окривљени Инел Чантрић, тек тада изнео своју одбрану, а у тим фазама поступка окривљени нису имали заједничког браниоца, с обзиром на то да је окривљеног Инела Чантрића, тада заступао други бранилац – адвокат Бранко Павловић.

Следствено изнетом, приликом саслушања саокривљених Инела Чантрића и Ненада Сарића, у предистражном поступку у присуству заједничког браниоца, по оцени овога суда није повређена одредба члана 74. став 3. тачка 4) ЗКП, па записник о саслушању окривљеног Ненада Сарића у ПС Аранђеловац Ку 1611/2020 од 09.12.2020. године ни сам по себи, нити по начину прибављања, не представља незаконит доказ који у смислу члана 84. ЗКП, није могао бити коришћен у кривичном поступку.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је оценио као неосноване наводе захтева браниоца окривљеног Инела Чантрића којима се указује да је правноснажна пресуда донета уз учињену повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.

Бранилац окривљеног Инела Чантрића у захтеву за заштиту законитости истиче и то да је суд погрешно оценио одбрану окривљеног Ненада Сарића, дату у ПС Аранђеловац, јер је иста у супротности са свим осталим изведеним доказима и то са исказима сведока АА и ББ, затим са налазом и мишљењем вештака за телекомуникације Дејана Николића из ког, према наводима захтева, произлази да су се окривљени критичног дана у 18,30 часова налазили у Београду, а тек у 23,00 часа у зони покривености базне станице „Аранђеловац Хотел Извор“ као и са одбраном самог окривљеног Ненада Сарића изнетој на главном претресу, која је у потпуности сагласна са одбраном окривљеног Инела Чантрића и исказима сведока АА и ББ.

По оцени овога суда, бранилац окривљеног изнетим наводима захтева цени доказе изведене током поступка и износи своје чињеничне закључке који су другачији од оних утврђених у правноснажним пресудама и тиме указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, односно на повреду закона из члана 440. ЗКП.

Како чланом 485. став 4. ЗКП, која прописује разлоге због којих окривљени односно његов бранилац сходно правима које има у поступку у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека, због повреде закона из члана 440. ЗКП, Врховни касациони суд је захтев браниоца окривљеног Имела Чантрића у овом делу оценио као недозвољен.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. и члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Председник већа - судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић