Прзз 13/11 - одлуке по захтеву за заштиту законитости; остали прекршаји

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Прзз 13/11
27.01.2012. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Снежане Живковић, председника већа, Олге Ђуричић и Стојана Јокића, чланова већа, са саветником Рајком Милијаш, као записничарем, решавајући по захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца ПТЗ.бр.23/11 од 24.02.2011. године, против правноснажне пресуде Вишег прекршајног суда 301 ПРЖ број 38699/10 од 20.12.2010. године и пресуде Прекршајног суда у Лозници 6 Пр. број 11466/10 од 11.11.2010. године, у предмету прекршаја, у јавној седници већа одржаној дана 27.01.2012. године, донео је

П Р Е С У Д У

 

 

Захтев се УВАЖАВА, УКИДАЈУ СЕ пресуда Вишег прекршајног суда 301 ПРЖ број 38699/10 од 20.12.2010. године и пресуда Прекршајног суда у Лозници 6 Пр. број 11466/10 од 11.11.2010. године и предмет враћа Прекршајном суду у Лозници на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е

 

Републички јавни тужилац је поднео захтев за заштиту законитости овом суду против правноснажне пресуде Вишег прекршајног суда 301 ПРЖ. број 38699/10 од 20.12.2010. године, којом је као неоснована, одбијена жалба окривљеног и потврђена пресуда Прекршајног суда у Лозници 6 Пр.бр.11466/10 од 11.11.2010. године, којом је окривљени Д.Д. из Т. оглашен кривим за прекршај из члана 28. тачка 3. Одлуке Града Лозница о некатегорисаним путевима, учињен на начин ближе описан у изреци првостепене пресуде, и осуђен на плаћање новчане казне у износу од 5.000,00 динара, с тим да ће се у случају неплаћања изречене новчане казне иста заменити у казну затвора у трајању од 5 дана, рачунајући сваких започетих неплаћених 1.000,00 динара новчане казне у један дан затвора.

Против наведене правноснажне пресуде Вишег прекршајног суда и против првостепене пресуде Прекршајног суда у Лозници, Републички јавни тужилац је подигао захтев за заштиту законитости због битне повреде одредаба прекршајног поступка у смислу члана 234. став 1. тачка 15. и става 2. у вези члана 85. став 1. и члана 232. став 2. Закона о прекршајима. У захтеву наводи да је изрека првостепене пресуде неразумљива и противуречна јер је нејасно чиме је и када окривљени извршио радњу прекршаја нити је у изреци наведена парцела на којој је требало извршити радњу а коју окривљени није учинио. Даље се наводи да одлучну чињеницу да окривљени није власник те парцеле, а што је окривљени навео на повратници о уручењу позива за саслушање првостепени суд није несумњиво утврдио обзиром да окривљеног није поново позвао на саслушање чиме је учинио битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 235. став 2. у вези члана 85. став 1. Закона о прекршајима. Такође, другостепени прекршајни суд је учинио битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 234. став 2. у вези члана 232. став 2. Закона о прекршајима, јер се није упустио у оцену доказа за које и сам наводи да су супротни доказима изведеним током поступка,  а које је окривљени износио у жалби, а што није оцењено, чиме је повређено право окривљеног на одбрану. Предлаже да суд захтев уважи, укине побијану и првостепену пресуду а предмет врати прекршајном суду на поновни поступак и одлуку.

Врховни касациони суд је, обавестио о седници већа Републичког јавног тужиоца, који иако уредно обавештен није приступио.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану и првостепену пресуду у смислу члана 266. став 1. Закона о прекршајима, Врховни касациони суд је нашао:

Захтев је основан.

Републички јавни тужилац основано захтевом за заштиту законитости указује да су пресуде Вишег прекршајног суда 301 ПРЖ. број 38699/10 од 20.12.2010. године и Прекршајног суда у Лозници 6 Пр. број 11466/10 од 11.11.2010. године донете уз битне повреде одредаба прекршајног поступка у смислу члана 234. став 1. тачка 15. и става 2. у вези члана 85. став 1. и члана 232. став 2. Закона о прекршајима. Пресудом првостепеног прекршајног суда окривљени Д.Д. из Т. оглашен је кривим због тога што дана 02.09.2010. године у 9,45 часова није извршио обавезе у погледу сече, то јест уклањања дрвећа, шибља и другог растиња, које смањује проходност и прегледност општинског пута, локалног пута Л-75/Тршић, на деоници која се граничи са парцелом власника Д.Д. чиме је учинио прекршај из члана 28. тачка 3. Одлуке Града Лозница о некатегорисаним путевима. Изрека првостепене пресуде, по налажењу овог суда, је нејасна и неодређена јер не садржи катастарске ознаке земљишта на коме окривљени није извршио обавезу у погледу сече и уклањања дрвећа, шибља и другог растиња, при чему је окривљени у жалби на пресуду првостепеног органа навео да није власник земљишта на коме је требало извршити уклањање дрвећа и другог растиња поред локалног пута Л-75/Тршић. У побијаној, другостепеној пресуди се погрешно, стога, закључује да су жалбени наводи неосновани јер у поступку није на несумњив начин утврђена одлучна чињеница, на ком земљишту са јасно назначеним катастарским ознакама земљишта, није извршено уклањање шибља и другог растиња које смањује проходност и прегледност општинског пута, као ни власништво над тим земљиштем.

Са изнетих разлога суд је нашао да је поднети захтев основан, па је на основу члана 266. став 3. Закона о прекршајима, одлучио као у изреци пресуде, с тим што је у поновном поступку првостепени прекршајни суд дужан да поступи по члану 269. овог Закона.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

 

Записничар,                                                               Председник већа – судија,

Рајка Милијаш,с.р.                                                    Снежана Живковић,с.р.