.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 1998/2019
24.05.2019. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бисерке Живановић, председника већа, Споменке Зарић, Зоране Делибашић, Бранислава Босиљковића и Божидара Вујичића, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Марко Митић, адвокат из ..., против тужене Националне службе за запошљавање РС, Филијала ..., чији је пуномоћник Љиљана Цонић, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Нишу Гж 3373/18 од 05.12.2018. године, на седници одржаној 24.05.2019. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Нишу Гж 3373/18 од 05.12.2018. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Вишег суда у Нишу Гж 3373/18 од 05.12.2018. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Нишу П 89/18 од 16.04.2018. године, ставом првим изреке, одбијен је приговор стварне ненадлежности суда изјављен од стране тужене. Ставом другим изреке, усвојен је тужбени захтев и обавезана тужена да у корист тужиље, уплати доприносе за обавезно социјално осигурање надлежним фондовима ПИО и здравственог осигурања, за период мај 2012. године – август 2012. године, за месеце и на износе ближе одређене овим ставом изреке. Ставом трећим изреке, обавезана је тужена да тужиљи накнади трошкове поступка од 17.300,00 динара.
Пресудом Вишег суда у Нишу Гж 3373/18 од 05.12.2018. године, одбијена је, као неоснована, жалба тужене и потврђена првостепена пресуда.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, применом члана 404. ЗПП.
Према одредби члана 404. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11 и 55/14), посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно размотрити правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.
Правноснажном пресудом одлучено је о исплати на име накнаде штете због мање уплаћених доприноса за социјално осигурање. О праву тужиље и висини тражене накнаде, судови су одлучили уз примену материјалног права које је у складу са измењеним ставом Врховног касационог суда о надлежности суда да у парничном поступку одлучује о захтеву лица које је корисник накнаде за време привремене незапослености да Национална служба за запошљавање уплати доприносе за обавезно социјално осигурање одговарајућим организацијама за обавезно социјално осигурање, без обзира на то да ли је такав захтев једини предмет спора, усвојен на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда одржаној 12.03.2019. године, због чега у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права.
Како на основу изнетог произилази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је нашао да је ревизија недозвољена.
Тужба у овој правној ствари, поднета је 09.01.2018. године. Вредност предмета спора, наведена у уводу првостепене пресуде је износ од 5.000,00 динара.
Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу који не прелази 3.000 евра, док према члану 479. став 6. ЗПП, против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.
Имајући у виду да се у конкретном случају ради о спору у коме се тужбени захтев односи на новчано потраживање које не прелази динарску противвредност 3.000 евра, што значи да се ради о спору мале вредности у коме ревизија није дозвољена, то је и ревизија тужене недозвољена, применом одредбе члана 479. став 6. ЗПП.
На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Бисерка Живановић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
