Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Драгане Маринковић, Иване Рађеновић, Татјане Матковић Стефановић и Татјане Миљуш, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Ненад Вукадиновић адвокат из ..., против тужене Општине Бачки Петровац, коју заступа Правобранилаштво Општине Бачки Петровац, ради исплате, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Новом Саду Гж 346/2019 од 02.06.2021. године, у седници већа одржаној 27.04.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Новом Саду Гж 346/2019 од 02.06.2021. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Вишег суда у Новом Саду Гж 346/2019 од 02.06.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Новом Саду П 2753/2018 од 20.11.2018. године, усвојен је тужбени захтев тужиље и обавезана тужена да тужиљи на име стицања без основа (повраћаја месног самодоприноса) у периоду од 01.01.2010. године до 31.12.2014.године, исплати главни дуг у износу од 12.018,00 динара са законском затезном каматом од 31.03.2018. године до исплате и износ од 8.379,37 динара на име доспеле законске затезне камате, као и да јој накнади трошкове парничног поступка у износу од 33.562,00 динара, са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате. Одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова парничног поступка.

Пресудом Вишег суда у Новом Саду Гж 346/2019 од 02.06.2021. године, ставом првим изреке, усвојена је жалба тужене и пресуда Основног суда у Новом Саду П 2753/2018 од 20.11.2018. године, преиначена у побијаном усвајајућем делу и делу одлуке о трошковима поступка, тако што је одбијен тужбени захтев којим је тужиља тражила да се обавеже тужена да јој на име стицања без основа (повраћаја месног самодоприноса) у периоду од 01.01.2010. године до 31.12.2014. године, исплати главни дуг у износу од 12.018,00 динара са законском затезном каматом од 31.03.2018. године до исплате и износ од 8.379,37 динара на име доспеле законске затезне камате, као и да јој надокнади трошкове поступка са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до исплате, док је жалба тужене одбијена и првостепена пресуда потврђена у преосталом побијеном а непреиначеном делу. Ставом другим изреке, обавезана је тужиља да накнади туженој трошкове жалбеног поступка у износу од 12.000,00 динара у року од осам дана под претњом извршења.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права на основу члана 404. ЗПП, због потребе уједначавања судске праксе.

Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/ 11 ... 55/14 ), прописано је да ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права (посебна ревизија), док је ставом 2. истог члана прописано да о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана, одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Одлучујући о дозвољености ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП (''Сл. гласник РС'' бр. 72/11, ... 55/2014), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној. По оцени ревизијског суда нема потребе за новим тумачењем права, јер је правно схватање другостепеног суда, изнето у побијаној одлуци, у складу са становиштем о правном дејству одлука Уставног суда, које по правилу делују ex nunc ( чл. 59. и 60. Закона о Уставном суду). Уставни суд је у својој одлуци Уж 8199/2018 од 18.11.2018. године изразио становиште да је правно дејство ex tunc утврђујуће одлуке Уставног суда донете у поступку оцене уставности и/или законитости општег акта, могуће успоставити само на основу члана 61. став 1. Закона о Уставном суду, а што у конкретном случају није учињено. Повраћај исплаћених износа месног самодоприноса непосредном применом Одлуке о увођењу самодоприноса за подручје Месне заједнице Гложан, за коју је утврђено да није у сагласности са Уставом и законом, не може се тражити ни по основу одговорности из члана 172. став 1. ЗОО, нити применом института стицања без основа из члана 210. став 2. тог закона.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Одредбом члана 479. став 6. ЗПП, прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.

Тужба ради стицања без основа у овој правној ствари, поднета је 03.04.2018. године, а вредност предмета спора од 12.018,00 динара према средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, представља динарску противвредност испод 3.000 евра.

Како је побијеном другостепеном пресудом одлучено у спору мале вредности у коме је према члану 479. став 6. ЗПП искључено право на изјављивање ревизије, то је ревизија тужиље није дозвољена.

Иако је побијеном одлуком преиначена првостепена пресуда, нема места примени одредбе о дозвољености ревизије из члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП, јер се наведена одредба може применити само када се примењује општи режим допуштености овог правног лека, али не и у споровима у којима је посебном одредбом овог Закона (ЗПП) или посебним законом, одређено да ревизија против одлуке у тој врсти спорова није дозвољена.

У складу са изнетим, а на основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић