Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рж1к, Рж1кп, Рж1г, Рж1р, Рж1гп, Рж1 у, Рж1уп 25/2021
04.10.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, судија Јасминка Станојевић, у предмету предлагача АА из ..., чији је пуномоћник Владимир Поповић, адвокат из ..., у поступку заштите права на суђење у разумном року, одлучујући о жалби предлагача изјављеној против решења Апелационог суда у Београду Р4 г 73/20 од 27.11.2020. године, донео је дана 04.10.2021. године,

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ жалба предлагача АА из ..., изјављена против решења Апелационог суда у Београду Р4 г 73/20 од 27.11.2020. године, као недозвољена.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Апелационог суда у Београду Р4 г 73/20 од 27.11.2020. године, приговор предлагача, ради убрзања поступка у предмету Апелационог суда у Београду Гж 4838/19, је одбачен као недозвољен.

Против наведеног решења, предлагач је благовремено изјавио жалбу због погрешно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

О жалби предлагача одлучивао је судија одређен Годишњим распоредом послова у суду, сагласно члану 16. став 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“ бр. 40/15).

Одлучујући о жалби предлагача на основу одредаба члана 16. и 17. Закона о заштити права на суђење у разумном року, члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку у вези члана 402. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да жалба није дозвољена.

Према одредби члана 5. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року, приговор и жалба могу да се поднесу док се поступак не оконча.

Из списа и разлога побијаног решења произилази да је предлагач Апелационом суду у Београду, дана 06.11.2020. године, поднео приговор ради убрзања поступка који се тада водио у предмету тог суда Гж 4838/19, који је према утврђењу судије који је одлучивао о приговору, решен у седници већа одржаној 17.07.2019. године, а одлука је експедована дана 31.12.2019. године, како то стоји и у електронској евиденцији података о предметима тог суда. Та чињеница је била разлог што је побијаним решењем, приговор предлагача за убрзавање поступка пред тим судом у наведеном предмету, одбачен као недозвољен.

Супротно наводима жалбе, који нису поткрепљени ниједним доказом, предмет у коме се захтевало убрзавање поступка приговором предлагача је решен, због чега у том предмету није било услова да се евентуално одреди убрзавање тог поступка. Исто тако, да би се о жалби мериторно одлучило, потребно је да поступак у којем је тражена заштита права на суђење у разумном року, није окончан пред тим судом. Одсуство тог битног елемента за мериторно одлучивање, како о приговору тако и о жалби, представља сметње за даљи ток поступка.