Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Миломира Николића, председника већа, Слађане Накић-Момировић и Марине Говедарица, чланова већа, у парници тужиoца Ј.к. из Б., чији је пуномоћник С.Б., адвокат из Б., прoтив туженог Ј.м.у. Р. Т. С. из Б., ради повреде ауторског права, решавајући сукоб стварне надлежности између Вишег суда у Београду и Привредног суда у Београду, у седници одржаној 25.02.2016. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овом предмету стварно је НАДЛЕЖАН Виши суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем П4 259/2015 од 25.12.2015. године, Виши суд у Београду огласио се стварно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и, по правноснажности решења, списе је доставио Привредном суду у Београду, као стварно и месно надлежном суду.

Привредни суд у Београду није прихватио стварну надлежност и предмет је доставио Врховном касационом суду ради решавања сукоба надлежности.

Решавајући сукоб стварне надлежности, у смислу члана 22. Закона о парничном поступку („ Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14), Врховни касациони суд је нашао да је за поступање у овом предмету стварно надлежан Виши суд у Београду.

Одредбом члана 25. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ бр. 116/08...101/13), прописано је да привредни суд у првом степену суди у споровима између домаћих и страних привредних друштава, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација (привредни субјекти), у споровима који настану између привредних субјеката и других правних лица у обављању делатности привредних субјеката, као и кад је у наведеним споровима једна од страна физичко лице ако је са странком у односу материјалног супарничарства. Одредбом тачке 2. истог става истог члана, прописано је да привредни суд у првом степену суди у споровима о ауторским и сродним правима и заштити и употреби проналазака, индустријског дизајна, модела, узорака, жигова, ознака географског порекла, топографије интегрисаних кола, односно топографије полупроводничких производа и оплемењивача биљних сорти који настану између субјеката из тачке 1. овог става; у споровима поводом извршења и обезбеђења из надлежности привредних судова, а у споровима поводом одлука изабраних судова само кад су донете у споровима из тачке 1. овог става.

Одредбом члана 23. Закона о уређењу судова, прописана је надлежност вишег суда.

Одредбом члана 23. став 1. тачка 7. Закона о уређењу судова, прописано је да виши суд у првом степену суди, поред осталог, у споровима о ауторским и сродним правима и заштити и употреби проналазака, индустријског дизајна, модела, узорака, жигова, ознака географског порекла, топографије интегрисаних кола, односно топографије полупроводничких производа и оплемењивача биљних сорти ако није надлежан други суд.

Одредбом члана 22. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ бр. 116/2008...101/11), прописана је надлежност основног суда. Према одредби става 2. овог члана, основни суд у првом степену суди у грађанскоправним споровима ако за поједине од њих није надлежан други суд и води извршне и ванпарничне поступке за које није надлежан неки други суд.

Тужилац је Вишем суду у Београду дана 17.11.2015. године поднео тужбу против туженог, ради повреде ауторског права и исплате накнаде штете због неовлашћеног емитовања ауторског дела у износу од 80.000,00 динара. Тужба је поднета од стране Ј.к. која је установа културе од националног значаја против Р.т.С., која је јавна медијска установа, па се дакле ради о спору између ова два правна лица, која су установе. Ниједно од њих није привредни субјекат. Пошто се спор води између правних лица која немају својство привредних субјеката, а не ради се о спору у обављању делатности привредних субјеката, за поступање је стварно надлежан Виши суд у Београду, на основу члана 23. став 1. тачка 7. Закона о уређењу судова.

На основу члана 22. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа–судија

Миломир Николић,с.р.