Кзз 102/2014

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 102/2014
20.02.2014. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић Томић и Соње Павловић, чланова већа, са саветником Татјаном Миленковић, као записничарем, у кривичном предмету осуђеног С.А., због кривичног дела преваре из члана 208. став 3. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца осуђеног С.А., адвоката Д.М., поднетом против правноснажних пресуда Апелационог суда у Београду Кж1 бр.3540/13 од 29.10.2013. године и Основног суда у Пожаревцу К бр.8/13 од 21.02.2013. године, у седници већа одржаној дана 20.02.2014. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца осуђеног С.А., поднет против правноснажних пресуда Апелационог суда у Београду Кж1 бр.3540/13 од 29.10.2013. године и Основног суда у Пожаревцу К бр.8/13 од 21.02.2013. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Пожаревцу К бр.8/13 од 21.02.2013. године окривљени С.А. оглашен је кривим због извршења кривичног дела преваре из члана 208. став 3. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 8 месеци.

Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 бр.3540/13 од 29.10.2013. године, одбијенa је као неоснована жалба браниоца окривљеног С.А. и пресуда Основног суда у Пожаревцу К бр.8/13 од 21.02.2013. године потврђена.

Против напред наведених правноснажних пресуда бранилац осуђеног С.А., адв. Д.М. поднео је захтев за заштиту законитости због повреде закона и то члана 385. став 2. ЗКП (''Службени лист СРЈ'', 70/01 и 68/02 и ''Службени гласник РС'', бр. 58/04 ...76/10) као и принципа специјалности који је предвиђен чланом 14. Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима и чланом 14. Европске конвенције о екстрадицији.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца осуђеног С.А. је недозвољен.

Одредбом члана 485. ЗКП прописани су разлози за подношење захтева за заштиту законитости од стране лица овлашћених за подношења захтева (члан 483. став 1. ЗКП), па је између осталих, у члану 485. став 1. тачка 1. ЗКП као разлог предвиђена повреда закона.

Чланом 485. став 4. истог Законика прописано је да окривљени може поднети захтев за заштиту законитости због таксативно набројаних повреда тог законика, учињених у првостепеном поступку и поступку пред апелационим судом.

Право окривљеног за подношење захтева због повреде закона је по ставу Врховног касационог суда сходно наведеној законској одредби, ограничено на повреде које су таксативно наведене у ставу 4. члана 485. ЗКП. Према томе, окривљени може поднети захтев за заштиту законитости због повреда тог законика: члан 74, члан 438. став 1. тачка 1.) и 4.) и тачка 7.) до 10.) и став 2. тачка 1.), члан 439. тачка 1.) до 3.) и члан 441. ст. 3. и 4. учињених у првостепеном поступку и поступку пред апелационим судом.

У захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног С.А. који је поднет у складу са одредбом члана 483. став 3. ЗКП, као основ подношења захтева наведена је повреда закона, и то члана 385. став 2. ЗКП (''Службени лист СРЈ'', 70/01 и 68/02 и ''Службени гласник РС'', бр. 58/04 ...76/10), члана 14. Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима и члана 14. Европске конвенције о екстрадицији, које су учињене у првостепеном и другостепеном поступку.

Наведене повреде међутим, по ставу Врховног касационог суда не представљају законски разлог у оквиру повреда набројаних у члану 485. став 4. ЗКП због кога би окривљени, као овлашћено лице, могао поднети захтев за заштиту законитости, а осим ових разлога у захтеву није наведен ниједан други разлог који би могао бити предмет побијања законитости одлуке у опсегу који ЗКП у члану 485. став 4. таксативно набраја.

Према томе, повреде које су предмет поднетог захтева за заштиту законитости по ставу Врховног касационог суда не могу бити разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног, због чега је захтев оцењен као недозвољен.

Поступајући на основу члана 487. став 1. тачка 2. у вези члана 485. став 4. ЗКП, Врховни касациони суд је одбацио као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног С.А.

Записничар-саветник,                                                                                       Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                 Драгиша Ђорђевић, с.р.