Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 470/19 од 20.05.2019. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА и пресуда Основног суда у Новом Саду К 106/19 од 22.03.2019. године потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднели су браниоци окривљеног АА, адвокат Бојан Савовић и адвокат Милован Јовић, у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП у вези члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости као основан и донесе пресуду сагласно члану 492. став 1. тачка 2) ЗКП, којом се наведене пресуде „у односу на АА и кривично дело насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 1. КЗ преиначавају у ослобађајуће, јер дело за које је осуђен није кривично дело“.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и бранилаца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости бранилаца окривљеног је неоснован у делу који се односи на повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, док је у преосталом делу недозвољен.

Указујући на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, браниоци окривљеног у поднетом захтеву истичу да кривично дело за које је окривљени АА осуђен може бити квалификовано као такво, само уколико постоје сви елементи којима је исто учињено, односно мора постојати предмет којим је дело учињено, јер ако истог нема, постоји сумња да је дело настало на описани начин па се не може говорити о кривичном делу за које је окривљени осуђен. По ставу одбране да би дело за које је АА осуђен било кривично дело потребно је да буде испуњен услов настанка тешке телесне повреде, као и постојање механизма којима је нанета повреда. Повреда и предмет којима је иста начињена морају бити у узрочно-последичној вези.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости бранилаца окривљеног се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани, из следећих разлога:

Кривично дело насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ чини онај ко применом насиља, претњом да ће напасти на живот или тело, дрским или безобзирним понашањем угрожава спокојство, телесни интегритет или душевно стање члана своје породице. Одредбом става 3. члана 194. КЗ прописано је да ако је услед дела из става 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда или тешко нарушавање здравља или су учињени према малолетном лицу учинилац ће се казнити затвором од 2 до 10 година.

Имајући у виду цитирани законски опис бића кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ (основни облик), као и цитирану одредбу члана 194. став 3. КЗ (квалификовани облик), по налажењу овог суда, из чињеничног описа кривичног дела утврђеног у изреци првостепене пресуде и то да је: окривљени у време и на месту ближе описаном у изреци пресуде, способан да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима, свестан свог дела чије је извршење хтео, применом насиља, претњом да ће напасти на живот или тело, дрским или безобзирним понашањем угрозио спокојство, телесни интегритет и душевно стање члана своје продице, оштећеног-сина ББ са којим живи на наведеној адреси... из шупе узео дрвену четку за чишћење, које средство је подобно да тешко телесно повреди или здравље тешко наруши, са којом је задао ударац оштећеном у пределу десне шаке и нанео му тешку телесну повреду у виду прелома горњег чланка палца десне шаке ..., јасно и недвосмислено произилази да се у описаним радњама окривљеног АА стичу сва битна законска обележја кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 1. КЗ, и то како објективна која се тичу радње извршења дела тако и субјективна обележја наведеног дела, за које је правноснажно оглашен кривим. Наиме, у изреци побијане правноснажне пресуде, стоји средство извршења предметног кривичног дела-дрвена четка за чишћење, механизам настанка повреде код оштећеног (сина ББ)-задао ударац оштећеном у пределу десне шаке, средством подобним да тешко телесно повреди или здравље тешко наруши, као и наступела последица код оштећног-тешка телесна повреда у виду прелома горњег чланка палца десне шаке.

Сходно изнетом, супротни наводи бранилаца окривљеног којима се указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП од стране Врховног касационог суда оцењени су као неосновани.

Захтев за заштиту законитости бранилаца окривљеног АА у преосталом делу одбачен је као недозвољен.

Наиме, браниоци у образложењу захтева за заштиту законитости указују да током поступка никада није несумњиво утврђено да је постојала дрвена четка или било каква друга четка којом је АА нанео било какву повреду ББ, да не постоји предмет извршења кривичног дела-дрвена четка, да ни полиција која је дошла на увиђај у веома кратком времену од када је дошло до породичне свађе није установила постојање наведене четке, нити се иста налази у извештају о увиђају, да постоји мноштво чињеница које указују на неправилности током утврђивања истине у току поступка, коментаришу налаз вештака судске медицине у погледу настанка описане повреде, а у складу са својом верзијом догађаја, која је супротна од оне утврђене првостепеном и потврђене другостепеном пресудом, чиме у суштини указују на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, односно повреду закона из члана 440. ЗКП.

Међутим, погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, не представља законски разлог, због којег је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљеном преко браниоца због повреде закона, због чега је Врховни касациони суд у овом делу захтев за заштиту законитости бранилаца окривљеног оценио недозвољеним.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП у односу на повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, захтев одбио као неоснован, док је у осталом делу, на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, захтев одбацио као недозвољен и одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                      Председник већа-судија

Ирина Ристић,с.р.                                                                                                                              Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић