Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу члана 488. став 1. ЗКП доставио јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој у смислу члана 488. став 2. ЗКП није обавестио јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношења одлуке.

На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА је неоснован.

Бранилац окривљеног АА, у захтеву наводи да је судија Зоран Божовић учествовао у доношењу одлуке по жалби на решење којим је према окривљеном АА одређен притвор, а након тога је учествовао у доношењу решења којим је према овом окривљеном продужен притвор. Судија Зоран Божовић морао се изузети приликом доношења решења о продужењу притвора, па како то није учињено побијана решења донета су уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП.

Одредбом члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП прописано је да ће судија или судија поротник бити изузет од судијске дужности у одређеном предмету ако је у истом предмету поступао као судија за претходни поступак или одлучивао о потврђивању оптужнице или је учествовао у доношењу мериторне одлуке о оптужби која се побија жалбом или ванредним правним леком или учествовао у поступку као тужилац, бранилац, законски заступник или пуномоћник оштећеног, односно тужиоца или је саслушан као сведок или као вештак, ако овим закоником није другачије прописано.

У конкретном случају, судија Зоран Божовић учествовао је у доношењу одлуке по жалби на решење о одређивању притвора, а потом у истом предмету учествовао је у доношењу решења о продужењу притвора, тако да у овом кривичном поступку није поступао ни у једном својству које је прописано одредбом члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП, које би представљало разлог за обавезно изузеће судије од поступања. У конкретном случају судија Зоран Божовић није учествовао у доношењу првостепеног решења о одређивању притвора, тако да побијана решења нису обухваћена битном повредом одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП како се то неосновано захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА указује.

У захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА указује се и на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање у побијаним решењима, али како исто не представља законом прописан разлог због кога окривљени и његов бранилац могу поднети захтев за заштиту законитости, Врховни касациони суд се у оцену тих навода није упуштао.

Из напред наведених разлога Врховни касациони суд је одбио захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                    Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                              Радмила Драгичевић Дичић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић