Против напред наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Никола Тадић, због повреде закона из члана 439. тачка 1. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде преиначи, тако што ће окривљеног ослободити од кривичне одговорности, а да се на основу члана 488. став 3. ЗКП одреди да се извршење правноснажне пресуде одложи.

Врховни касациони суд је у седници већа одржаној у смислу одредбе члана 487. став 1. ЗКП након разматрања списа предмета и навода захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, нашао:

Захтев је недозвољен.

Одредбом члана 484. ЗКП, прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП.

При томе, обавеза навођења разлога за подношење захтева због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), подразумева не само формално означавање о којој повреди закона се ради, већ и указивање на то у чему се она састоји.

У конкретном случају, бранилац окривљеног АА навођењем као разлога за подношење захтева повреду закона из члана 439. тачка 1. ЗКП, само формално означава повреду закона из члана 485. став 4. ЗКП – због које је подношење захтева дозвољено, али не конкретизује у чему се она састоји, већ суштински у образложењу захтева, оспорава и полемише са чињеничним утврђењима у правноснажној одлуци, што не представља разлог због којег је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу.

Наиме, бранилац окривљеног, као разлог за подношење захтева за заштиту законитости, а супротно утврђењима у нападнутим одлукама, наводи да је реакција окривљеног испровоцирана непрописним кретањем оштећеног сада покојног бициклисте, да је у овом кривичном поступку постојала сумња у погледу чињеница од којих зависи вођење кривичног поступка која није у току поступка отклоњена, а ради се о путањи којим је бициклиста доспео у контактну позицију, да је пресуда донета на основу посредних доказа, односно на основу слободног судијског уверења, да је несумњиво постојала могућност да је у време саобраћајне незгоде оштећени због душевне болести и неузимања лекова нагло изместио улево, из разлога који су субјективни, па слободно судијско уверење не може бити неограничено и мора се кретати у границама разумног логичког размишљања, јер се у овом случају пресудом морало решити у корист окривљеног.

Како дакле, у поднетом захтеву само формално означена повреда закона због које је подношење захтева дозвољено –повреда закона из члана 439. тачка 1. ЗКП, а суштински се указује на недозвољене разлоге за подношење захтева - на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, обзиром да бранилац окривљеног у свом захтеву даје сопствену анализу изведених доказа током овог кривичног поступка, Врховни касациони суд је захтев браниоца окривљеног АА оценио као недозвољен.

На основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. у вези члана 485. став 4. ЗКП, Врховни касациони суд је донео одлуку као у изреци.

Записничар-саветник,                                                                                                                                    Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                                              Зоран Таталовић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић