Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Наиме, бранилац окривљеног АА захтев за заштиту законитости подноси због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП која је општег карактера, при чему формално не означава ни једну повреду закона из члана 485. став 4. ЗКП, али се из образложења захтева може закључити да је исти поднет због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП. Ово, имајући у виду да се у захтеву наводи да је суд повредио одредбе члана 265. став 1. ЗКП када је одбио да окривљеном досуди трошкове које је он имао на име награде изабраном браницу за предузете радње одбране које су биле нужне и неопходне како би окривљени био пуштен на слободу и то за састав поднеска од 05.07.2019. године (предложено да се обустави поступак извршења кривичне санкције због застарелости) и поднеска од 15.07.2019. године (предложено да суд опозове потрагу за окривљеним), те за састав захтева за накнаду трошкова кривичног поступка од 15.07.2019. године и од 05.09.2019. године и жалбе на побијано првостепено решење, погрешно сматрајући да су радње браниоца окривљеног предузете након завршетка кривичног поступка, при чему се другостепени суд у побијаном решењу погрешно позвао на одредбе члана 261. став 1. и 2, члана 264. став 4. и члана 266. ЗКП. Наиме, како је, након окончања првобитног кривичног поступка у коме је донета правноснажна пресуда, према окривљеном обустављен поступак извршења кривичне санкције због застарелости и повучена потерница на основу које је окривљени био лишен слободе, то се у конкретном случају по ставу браниоца ради о посебном кривичном поступку који се водио против окривљеног и где је окривљени ослобођен, због чега окривљени сходно члану 265. став 1. ЗКП има право на накнаду трошкова за радње које је предузео његов бранилац у том поступку.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани.

Исти наводи истакнути у жалби браниоца окривљеног АА - адвоката Веселина Дамјановића били су предмет разматрања другостепеног већа Другог основног суда у Београду које је поступало по жалби браниоца окривљеног изјављеној против првостепеног решења Другог основног суда у Београду СПК.бр.270/15 од 09.09.2019. године. Другостепено веће Другог основног суда у Београду је ове наводе оценило неоснованим и о томе на страни 2 решења Спк.бр.270/15-Кв.бр.963/19 од 20.09.2019. године изнело јасне и аргументоване разлоге, које Врховни касациони суд прихвата као правилне, те у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП на ове разлоге и упућује.

Врховни касациони суд је, налазећи да побијаним решењима није учињена повреда закона на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Веселина Дамјановића, на основу члана 491. став 1. ЗКП наведени захтев браниоца окривљеног одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                 Председник већа-судија

Снежана Лазин,с.р.                                                                                                      Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић