Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Naime, branilac okrivljenog AA zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, pri čemu formalno ne označava ni jednu povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, ali se iz obrazloženja zahteva može zaključiti da je isti podnet zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP. Ovo, imajući u vidu da se u zahtevu navodi da je sud povredio odredbe člana 265. stav 1. ZKP kada je odbio da okrivljenom dosudi troškove koje je on imao na ime nagrade izabranom branicu za preduzete radnje odbrane koje su bile nužne i neophodne kako bi okrivljeni bio pušten na slobodu i to za sastav podneska od 05.07.2019. godine (predloženo da se obustavi postupak izvršenja krivične sankcije zbog zastarelosti) i podneska od 15.07.2019. godine (predloženo da sud opozove potragu za okrivljenim), te za sastav zahteva za naknadu troškova krivičnog postupka od 15.07.2019. godine i od 05.09.2019. godine i žalbe na pobijano prvostepeno rešenje, pogrešno smatrajući da su radnje branioca okrivljenog preduzete nakon završetka krivičnog postupka, pri čemu se drugostepeni sud u pobijanom rešenju pogrešno pozvao na odredbe člana 261. stav 1. i 2, člana 264. stav 4. i člana 266. ZKP. Naime, kako je, nakon okončanja prvobitnog krivičnog postupka u kome je doneta pravnosnažna presuda, prema okrivljenom obustavljen postupak izvršenja krivične sankcije zbog zastarelosti i povučena poternica na osnovu koje je okrivljeni bio lišen slobode, to se u konkretnom slučaju po stavu branioca radi o posebnom krivičnom postupku koji se vodio protiv okrivljenog i gde je okrivljeni oslobođen, zbog čega okrivljeni shodno članu 265. stav 1. ZKP ima pravo na naknadu troškova za radnje koje je preduzeo njegov branilac u tom postupku.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA - advokata Veselina Damjanovića bili su predmet razmatranja drugostepenog veća Drugog osnovnog suda u Beogradu koje je postupalo po žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu SPK.br.270/15 od 09.09.2019. godine. Drugostepeno veće Drugog osnovnog suda u Beogradu je ove navode ocenilo neosnovanim i o tome na strani 2 rešenja Spk.br.270/15-Kv.br.963/19 od 20.09.2019. godine iznelo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Vrhovni kasacioni sud je, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Veselina Damjanovića, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                      Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić