Захтев за заштиту законитости браниоца окривљене је основан.

Основано се у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљене АА, указује да су побијане правноснажне пресуде донете уз повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, јер је у погледу кривичног дела које је предмет оптужбе примењен закон који се није могао применити.

Окривљена АА, оглашена је кривом правноснажном пресудом због кривичног дела крађа из члана 203. став 1. КЗ, а према чињеничном опису дела датом у изреци првостепене пресуде окривљена је „...способна да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима, одузела туђе покретне ствари у намери да њиховим присвајањем прибави себи противправну имовинску корист, на тај начин што је из новчаника оштећене ББ који је исти заборавила на шалтеру у просторијама „... банке“, одузела новац у износу од 18.000,00 динара, при чему је била свесна свога дела и његове забрањености, те је хтела његово извршење.“

Радња извршења кривичног дела крађа из члана 203. став 1. КЗ, састоји се у одузимању другоме туђе покретне ствари. Одузимање покретне ствари постоји онда када је дошло до прекидања туђег притежања и до заснивања новог притежања над покретном ствари од стране лица које је прекинуло раније притежање. Дакле, објекат кривичног дела крађа не може бити покретна ствар у односу на коју нема фактичке власти притежаоца.

Радња извршења основног облика кривичног дела утаја из члана 207. став 1. КЗ, огледа се у присвајању туђе покретне ствари која је поверена извршиоцу. Лакши облик утаје из става 5. члана 207. КЗ, постоји у два случаја: утаја ствари која је нађена и утаја ствари до које се случајно дошло.

У чињеничном опису радње извршења кривичног дела датом у изреци првостепене пресуде, наводи се да је окривљена одузела туђу покретну ствар – новац из новчаника оштећене, што је законско обележје и радња извршења кривичног дела крађа из члана 203. став 1. КЗ, али је такође означено и то да је оштећена новчаник заборавила на шалтеру банке, што би, по оцени овог суда, указивало на закључак да је њено притежање над том ствари прекинуто и да је окривљена противправно присвојила туђу покретну ствар коју је нашла, што представља законско обележје кривичног дела утаја из члана 207. став 5. у вези става 1. КЗ.

Из изнетог произлази да су у чињеницама и околностима назначеним у изреци првостепене пресуде, а од којих зависи примена закона, садржана законска обележја и кривичног дела крађа из члана 203. став 1. КЗ и кривичног дела утаја из члана 207. став 5. у вези става 1. КЗ, тако да се правна квалификација кривичног дела према одредби члана 203. став 1. КЗ, за сада, не може прихватити као правилна. Стога се основано захтевом за заштиту законитости браниоца окривљене указује да је на кривично дело које је предмет оптужбе погрешно примењен закон – одредба из члана 203. став 1. КЗ, и да је тиме на штету окривљене повређен кривични закон из члана 439. тачка 2) ЗКП.

С обзиром на наведену повреду закона, учињену на штету окривљене АА, Врховни касациони суд је усвојио захтев за заштиту законитости браниоца окривљене као основан, укинуо првостепену и другостепену пресуду и предмет вратио Основном суду у Суботици на поновно суђење, при чему ће суд у поновном поступку имати у виду примедбе изнете у овој пресуди, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и закониту одлуку.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар - саветник                                                                                    Председник већа - судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                                   Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић