Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, ukazuje da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se nije mogao primeniti.

Okrivljena AA, oglašena je krivom pravnosnažnom presudom zbog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ, a prema činjeničnom opisu dela datom u izreci prvostepene presude okrivljena je „...sposobna da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, oduzela tuđe pokretne stvari u nameri da njihovim prisvajanjem pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist, na taj način što je iz novčanika oštećene BB koji je isti zaboravila na šalteru u prostorijama „... banke“, oduzela novac u iznosu od 18.000,00 dinara, pri čemu je bila svesna svoga dela i njegove zabranjenosti, te je htela njegovo izvršenje.“

Radnja izvršenja krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ, sastoji se u oduzimanju drugome tuđe pokretne stvari. Oduzimanje pokretne stvari postoji onda kada je došlo do prekidanja tuđeg pritežanja i do zasnivanja novog pritežanja nad pokretnom stvari od strane lica koje je prekinulo ranije pritežanje. Dakle, objekat krivičnog dela krađa ne može biti pokretna stvar u odnosu na koju nema faktičke vlasti pritežaoca.

Radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela utaja iz člana 207. stav 1. KZ, ogleda se u prisvajanju tuđe pokretne stvari koja je poverena izvršiocu. Lakši oblik utaje iz stava 5. člana 207. KZ, postoji u dva slučaja: utaja stvari koja je nađena i utaja stvari do koje se slučajno došlo.

U činjeničnom opisu radnje izvršenja krivičnog dela datom u izreci prvostepene presude, navodi se da je okrivljena oduzela tuđu pokretnu stvar – novac iz novčanika oštećene, što je zakonsko obeležje i radnja izvršenja krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ, ali je takođe označeno i to da je oštećena novčanik zaboravila na šalteru banke, što bi, po oceni ovog suda, ukazivalo na zaključak da je njeno pritežanje nad tom stvari prekinuto i da je okrivljena protivpravno prisvojila tuđu pokretnu stvar koju je našla, što predstavlja zakonsko obeležje krivičnog dela utaja iz člana 207. stav 5. u vezi stava 1. KZ.

Iz iznetog proizlazi da su u činjenicama i okolnostima naznačenim u izreci prvostepene presude, a od kojih zavisi primena zakona, sadržana zakonska obeležja i krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ i krivičnog dela utaja iz člana 207. stav 5. u vezi stava 1. KZ, tako da se pravna kvalifikacija krivičnog dela prema odredbi člana 203. stav 1. KZ, za sada, ne može prihvatiti kao pravilna. Stoga se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene ukazuje da je na krivično delo koje je predmet optužbe pogrešno primenjen zakon – odredba iz člana 203. stav 1. KZ, i da je time na štetu okrivljene povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP.

S obzirom na navedenu povredu zakona, učinjenu na štetu okrivljene AA, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene kao osnovan, ukinuo prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vratio Osnovnom sudu u Subotici na ponovno suđenje, pri čemu će sud u ponovnom postupku imati u vidu primedbe iznete u ovoj presudi, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                    Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                   Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić