Пресудом Вишег суда у Пожаревцу Кж 229/15 (2013) од 09.09.2015. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног Р.Ј. и пресуда Основног суда у Пожаревцу К бр.465/14 од 28.04.2015. године је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Р.Ј., адвокат Р.Д., због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1. ЗКП и повреда закона из члана 439. тачка 1. до 3. и члана 441. став 3. и 4. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде преиначи и окривљеног ослободи или да побијане пресуде укине и предмет врати на поновни поступак пред потпуно измењеним већем, као и да одреди одлагање извршења правноснажне пресуде до окончања поступка по захтеву.

Разматрајући захтев за заштиту законитости, на седници већа одржаној сходно одредбама члана 487. и 488. ЗКП, Врховни касациони суд је нашао да је захтев изјављен од овлашћеног лица, благовремен и дозвољен.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу члана 488. став 1. ЗКП-а доставио јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој није обавештавао јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке. На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Р.Ј. је неоснован.

У захтеву за заштиту законитости бранилац окривљеног Р.Ј. наводи да у конкретном случају не постоје битни елементи кривичног дела за које је окривљени оглашен кривим, већ да се ради о грађанско правном односу између окривљеног и оштећеног као тужиоца, чиме се указује на повреду закона из члана 439. тачка 1. и 2. ЗКП.

Изнете наводе захтева, Врховни касациони суд оцењује неоснованим. Наиме, наводе садржане у захтеву за заштиту законитости, бранилац окривљеног Р.Ј. је истицао и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани, и у образложењу пресуде је дао јасне и довољне разлоге да се у радњама окривљеног Р.Ј. стичу сви битни елементи кривичног дела преваре из члана 208. став 1. КЗ, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, а које је Врховни касациони суд у свему прихвата, и у смислу члана 491. став 2. ЗКП на њих упућује.

Врховни касациони суд се није упуштао у наводе захтева браниоца окривљеног Р.Ј., којима се указује на битну повреду одредаба кривичног постпука из члана 438. став 1. тачка 1. ЗКП и повреде закона из члана 439. тачка 3. и члана 441. став 3. и 4. ЗКП, обзиром да бранилац окривљеног осим што их је формално навео није ни на који начин образложио у чему се наведене повреде састоје. Врховни касациони суд се није упуштао ни у оцену повреда закона из члана 385. став 2, члана 377. став 1. до 5, члана 378, члана 379, члана 447. став 2. ЗКП и битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368. став 2. у вези члана 375. став 1. раније важећег ЗКП, обзиром да исто не представља повреде закона прописане одредбом члана 485. став 4. ЗКП због којих би окривљеном као овлашћеном лицу, било дозвољено подношење овог ванредног правног лека.

Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је донео одлуку као у изреци на основу одредбе члана 491. ст. 1. и 2. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                        Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                  Драгиша Ђорђевић, с.р.